Uspešno realizovana Ljubovijska MTB biciklijada 2019: »U Zemlji kanjona i orlova«! – Ovim rečima je Dragan Pavlović, ispred organizatora Ljubovijske biciklijade, objavio završetak manifestacije koja već XI godina zaredom zaokuplja pažnju biciklista i prijatelja biciklizma širom Srbije i regije. Ujedno je ovo i prvi deo ovogodišnjeg Drinskog MTB karavana, sa nastavkom u sutrašnjem danu u Bratuncu.
No, idemo redom, mada teško da biciklisti vole red. Naravno, boravak u prirodi podrazumeva ponašanje po nekim pravilima i uglavnom tu govorimo o našem odnosu prema prirodi i životinjama koje nastanjuju područja kojima prolazimo. Odnos prema sebi i ljudima s kojima smo trebalo bi da smo davno izgradili i iskristalisali, jer šuma, stene, planina, kanjoni, reka, kiša, vrelina, sneg, led, klizavica, ne trpe nedrugarstvo, rivalstvo, podrugljivost, neotesanost, nadmenost i oholost.
Već u petak uveče, 6. septembra 2019., u Ljuboviju su počeli da pristižu biciklisti sa raznih strana. Okupljanje je bilo u Parohijskom domu u centru gradića, ali ovaj put društvo se značajno uvećalo prisustvom ekipe iz prijateljske Srebrenice. Srebreničani su folkloraši i planinari i veliki ljubitelji aktivnosti u prirodi, a potajno i željni promene, možda baš biciklizma. Ili se ta želja za promenom meni prikazala jer sam i sama uvek raspoložena za promenu aktivnosti, društva, mesta i smatram da je to jedini način da čovek napreduje u svojoj mentalnoj, duhovnoj i fizičkoj sferi života. Držati se slepo jednog te istog, u prividnoj, sigurnoj zoni komfora, gde ti je sve poznato i teško da ima iznenađenja – za mene je to nazadovanje, jer u tapkanje u mestu kao u nešto što valja podržati baš i ne verujem. Kretanje je život, u to verujem!
I, kao što ste mogli da primetite, tapkanje u mestu zaista nije naš izbor, te smo se u subotu ujutro okupili najpre na ulicama Ljubovije, da bi ubrzo po zajedničkom fotkanju usledio lagani uspon do Torničkog Priseda podno Bobije. Prilično je toplo, dan sunčan, vreme idealno za odlično druženje i pedaliranje. Rutu kojom ćemo se kretati osmislio je planinarski vodič i instruktor-visokogorac Dragan Pavlović-Pop, uz podršku članova Biciklističke sekcije PD Tornička Bobija iz Ljubovijei Mikija Živkovića, promotera Ljubovijske biciklijade – izuzetno važne karike u celom ovom čovečnom lancu! Kažem – čovečnom, i nije greška, i ovde sigurno neću da uvažim nikakva gramatička cepidlačenja. Imamo i jaku podršku i logistiku od strane planinara i neverovatan izbor najlepšeg azbukovačkog voća! Kakve kupine, šljive, aronija, jabuke i kruške.. Neverovatno! Nakon pozdravnog govora domaćina, srčano i željni nove MTB avanture, krećemo u vožnju.
Idemo kolskim makadamskim putem, penjemo se bobijskim padinama, na nekim mestima silazimo s bicikla, guramo, ali nije strašno, više je to igra zadovoljnih i smeh opuštenih. Prolazimo kroz zaseok gde nas je ispred kuće dočekao domaćin Radoš sa svoje četvoro dece, počastio nas kafom, sokom i rakijom i dan nam učinio još lepšim. Hvala, divni domaćine! Za ovaj su susret u velikoj meri zaslužni već spomenuti Miki i njegova majka, koja je, premda godinama nepokretna nakon nesrećnog pada sa drveta, ogromna podrška svojim sinovima i njihovim sportskim ljubavima.
Dalje nas put vodi u šumu. Delimično se spuštamo, ulazimo u paprat, velika je vlaga, čuje se huk planinske reke. To je Tribuća, pritoka Trešnjice, koja je ovde izdubila uzanu, relativno kratku, ali prilično nepristupačnu klisuru, verovatno zbog toga i manje poznatu. Ostavljamo bicikle i koraćamo uskom klizavom stazom pravo prema izvoru omamljujućeg zvuka. Kako mu se približavamo zvuk se pojačava i pretvara u zaglušujuće vibracije i emocije koje pogađaju najfinije strukture našeg tela… Obećan nam je spektakl, i spektakl se upravo pred nama i dešava!! Neverovatan je to doživljaj: s prvim susretom s visokim stenama kanjona i vodom koja u slapovima udara o kamene gromade i raspršava se na sve strane, a delom pada pravo u vrtlog nad koji ne smemo ni da se nadvijemo a da nam se ne zavrti u glavi, javlja mi se drhtaj koji najpre potresa celo telo, a zatim ga vraća u ravnotežu… Srećna i zahvalna.. Svi stoje kao u transu, doživljavamo nešto o čemu nismo ni sanjali i što teško da neko može da nam prepriča. Kanjon Tribuće je dug svega jedan kilometar, ali treba barem četiri sata da se prođe; jedan je od ekstremnijih kanjona u Srbiji, zahteva posebnu opremu i spretnost da bi se ceo prošao… Malo i egzibicionizma.. Ko zna… Šta smo ono rekli – spremni za promene?!
Odvojili smo se od Tribuće, sigurni da ćemo ovde i opet doći i zahvalni što su nam naši domaćini omogućili da se poklonimo ovakvoj lepoti prirode. Sad idemo u Gornje Košlje, pravimo pauzu pored škole, pa put nastavljamo prema kanjonu Trešnjice i Jeličkim stenama koje ga nadvisuju. Tu je vidikovac sa kojeg smo se »oči u oči« gledali sa nepristupačnim liticama i iskonski uživali. Povremeno su sa okolnih stena poletali orlovi – beloglavi supovi, nadletali kanjon i krila punih zadovoljstva prikazali nam svoje letačke veštine. Njihovo prirodno stanište i gnezdilište je u Košljanskim stenama, nizvodno od Jeličkih stena i u blizini im je organizovano hranilište. Koliko znam, u Srbiji je stanište beloglavog supa još na dva mesta: u kanjonu Uvca kod Sjenice i Mileševe kod Prijepolja. Ima jedna zanimljivost koju ću podeliti ovde s vama: nekada je Bosna i Hercegovina bila Zemlja orlova-krstaša, ali su, ko zna iz kog razloga, orlovi odatle istrebljeni i sada je u planu da te prelepe ptice jednim delom krenu na svoj novi put i nova staništa… Videćemo…
Naše se biciklističko putovanje nastavlja i uskoro dolazimo do vidikovca podno Šumarske kuće na Bobiji gde i opet pravimo pauzu s predivnim pogledom na Jablanik i Medvednik i doline reka Ljuboviđa i Zavošnica. Zavošnica. Neobičnog li imena.. Ta rečica sa tri strane zavija oko planine i probija krečni greben Vojinova stena, te se nakon 10 km kroz vodopade, klisure i brzake, uliva u Ljuboviđu. Ovde je ogromno bogastvo vode.
Nastavljamo kroz šumu, i opet se zaustavljamo, skrećemo desno preko lepe livade, pravo do Avšeničke stene, iliti Dražinog vidikovca. Predivno druženje sa okolnim planinama i stenama, pa opet fotkanje, ali i vreme da mislimo na naš povratak u Ljuboviju.
Usledila je vožnja do Oštre stene i starog rudnika barita, a zatim adrenalinski makadamski spust sve do mesta odakle smo jutros krenuli. Svi smo srećni i zadovoljni, ispred seoske prodavnice nazdravljamo divnom danu, lepoti prirode koja nas je danas neštedimice obasipala i bojom i mirisom i zvukom i širom rastvorenim krilima orla.. Hvala svima, a već sutra nastavljamo naš ovogodišnji Drinski MTB karavan i vidimo se u Bratuncu! Živeli!