Pripreme za 9 dana Turske u organizaciji SK „Alti“ tekle su odlično, program je vrlo jasan i temeljan, vreme krajem maja idealno, temperature od 20 do 25 stepeni, mnogo sunca… Ali! Prognoza kaže da će jedan dan biti kiše i značajan pad temperature. Samo jedan dan? Pa, nije to tako strašno! Nije, nije, ali baš taj ponedeljak, 23.5.2022. plan je da se popnemo na najviši vrh planinskog masiva Koroglu, na 2499 m n.v., a na toj visini može da bude baš surovo. Naravno, planovi nisu Sveto Pismo i mogu da se menjaju… Razmišljam tako, pakujem se i radujem što ću konačno da vidim Istanbul, Bolu, Kapadokiju, Ankaru i što u nove doživljaje i avanture idem s mojim drugarima s kojima već godinama vozim bicikl i planinarim.
Put autobusom je dug, naporan, ali je društvo odlično, a Istanbul toliko lep i zanimljiv da smo brzo zaboravili na umor. Na raspolaganju nam je nekoliko sati i iskoristili smo ih za obilazak Aja Sofije, Plave džamije, Kapali čaršije, za ručak u restoranu s pogledom na plavetnilo Bosfora, … Veličanstveno, i bez obzira na uskomešanost koja je svuda vladala osećala sam mir, dobrodušnost, spokoj, i nadasve – radost.
U kasnim popodnevnim satima nastavili smo naše putovanje – čeka nas Bolu, gradić na 750 m n.v., okružen planinama, gustim šumama, jezerima, potocima i – termalnim izvorima! Apartmani u kojima smo smešteni imaju posebna kupatila sa termalnom vodom: kada je prostrana, prilično duboka, a voda iz česme snažno kulja. Možda zatreba, videćemo.
Prvi dan u Bolu je u znaku nacionalnog parka i jezera Abant, a posebna atrakcija je Akkaia Travertines – lokalitet sa sedimentnim stenama koje se stvaraju na mestu izbijanja toplih izvora iz krečnjaka. Stene su većinom bele, vrlo dopadljive i atraktivne, a kadice su ispunjene vodom boje leda i najlepših snežnih kristala. Dan je veoma topao, sunčan, prijatan čak i za kupanje u bazenu. Ovde ima nekoliko bazena – u jednom se kupaju muškarci, u drugom samo žene, pritom odvojene i od pogleda okoline, a u trećem su i jedni i drugi. Moji drugari su bili u ovom trećem i kažu da su uživali u čistoj i prijatno hladnjikavoj vodi, ali su i ogledneli.
Pa, idemo na ručak, naravno, idemo u Bolu, u potragu za restoranom sa dobrom hranom, ali i za kišnom kabanicom, jer Sneža svoju od kuće nije ponela, a sutra nas čeka Koroglu i kiša. Tako barem kaže prognoza. Da li uopšte gledati vremensku prognozu? Često se to pitam, jer je u mnogo slučajeva potpuno omanula, ali znala je biti i surovo i nepogrešivo precizna. Sada bih stvarno volela da meteorolozi greše, i rekoh našem vodiču da je prognoza prilično loša, da će nas uhvatiti kiša, vetar, nevreme, grad. Odgovor i sigurnost vodiča mi se dopao, mada je zvučalo nadrealno: Još bolje da bude malo kiše, barem nećemo goreti pod ovim vrelim suncem. Eee, super, iz tvojih usta u Božije uši – pomislih, te se dadoh na pakovanje ranca. Prvo sam ubacila kišnu kabanicu, kapu i rukavice. Za ostalo ćemo lako.
A, što se tiče ručka – bio je odličan, ukusan i lako smo ga svarili, mada je bio obogaćen brojnim poslasticama koje su nam ljubazni domaćini stalno dodavali. U trenutku kad smo pomislili da više ne možemo da jedemo – stiže još đakonija, pa sladoled, kafa, čaj, … Ništa nismo odbili! Ipak, prava poslastica čeka nas sutra, treba se dobro odmoriti, zato – na spavanje!
Sledi nastavak priče, naravno!