Imam čast da napišem nešto, o nekim ljudima, u nekom mestu, na nekom događaju.
Čast mi je da budem gost na blogu Zvoncara. Nema zezanja s tim. Čast i odgovornost.

Zbrkan događaj, kako samo mi umemo zbrda zdola da zakukuljimo. MTB družina, sela na BicikLO, došli Putevima Sokola, punog srca, od Azbukovice do Velebita. MTBagra.

Dakle, Prvi Inđija Trejl.

Vlada, organizator, je svojim časopisom Putnik podržao sve nas, pišući o našim manifestacijama.
I sada smo mi odlučili da podržimo njega. Po pozivu, zvonjavi, od Zvoncare. Ko bi to odbio?
Taj se nije rodio.
I svi smo došli da podržimo Inđija Trejl. Neki da trče, neki da kotrljaju.

I ne samo njih.
NESPUTANI.
Danas smo svi bili NESPUTANI.

Kao i uvek, ali danas posebno. Jer, ovo je Prvi Trejl u Inđiji, ali i prvo okupljanje u organizaciji udruženja Nesputani.
I, tako. Svima nam je bila čast da budemo Nesputani, na Prvom Inđija Trejlu, kod naših prijatelja iz MTB Družine.
I drugarstvo, ko u šaragama, na ekskurziji, kako reče jedna Jaca.
Predsednica je otrčala, a mi smo otkotrljali, atarima uzbrdo nizbrdo, kroz selo, veselo, od kafane do kafane.
Postoje brda u Vojvodini, ako neko sumnja. I kafane. I konobarica, ko iz bajke.

Ne princeza, već žena ponudi da otkupimo bicikl njenog prijatelja, kome treba novac za produženi odmor.
I smrzli smo se. Ne od vožnje, već od ponude, koja se ne odbija, ako imate pare. Bicikl taman, aman zaman.
Samo para niotkuda.
Te odosmo dalje, atarima oko jezera.

Prelepi voćnjaci, uredne njive, selo do sela, sve lepo.
Predsednica stigla pre nas, peške. Osvojila i neku nagradu.

Ali, zato mi ostali duže, oko tanjira. Uz gulaš, saaavršeeen.
I opet ćemo doći. Ako nas pozovu.

foto by Miloš Matijević

foto by Aleksandar Đaković

Hvala domaćinima, Vladi, MTB Družini i PK Železničar.

Hvala, predsednice.

 

* Zoran Bogićević Raccoon

PBD BicikLO