Godina je 1960- i neka. Geografski smo u prostranoj dolini severoistočne Bosne. Na reci Drini izgrađena je hidroelektrana Velika Dubravica i u sklopu realizacije tog grandioznog projekta potopljen je ravničarski, plodni deo opštine Bratunac, veliki broj pripadajućih sela, pa i samo gradsko jezgro Bratunca…. Da, bio je to vrlo mogući scenario u okviru državnog dugoročnog ekonomskog plana vezanog za razvoj ovog dela Bosne, ali se od toga odustalo. Poremetilo je to mnoge planove i dovelo do toga da privreda tog kraja poprilično stagnira, ali greške se nisu mogle ni brzo ni bezbolno ispraviti. Danak lošim procenama je, kao što to već biva, platio narod. 

U međuvremenu je mnogo vode proteklo ispod mosta na Drini koji spaja dve države – Bosnu i Srbiju, ali i dve bratske opštine – bratunačku i ljubovijsku. U ovom nedeljnom, 9. septembarskom jutru 2018., tridesetak ljubitelja prirode i brdsko-planinskog biciklizma prelazi reku preko mosta izgrađenog 1926., koji nam odaje sliku patine prohujalog vremena. Gradi se nedaleko odavde i novi most, »Bratoljub«, ali duše i srca ovdašnjeg naroda već su utkane u gvozdene grede ovog »starog« i tu mu dušu ni jedan novi ne može oduzeti. Zaslužio je toliko.

Prohladno je, sumagličasto jutro, pogled zelenooke Lepotice je blago snen, ali smo mi dovoljno razigrani i potpuno je razbuđujemo. Ispratila nas je Drina na svoju drugu obalu, bratunačku, skoro podjednako iznenađena kao i granični policajci koji su nezadovoljno vrtili glavama jer smo se, očarani lepotom mesta na kojem smo, zaustavljali na »ničijoj« zemlji između dve granice i nesputano smejali i fotografisali. Priznajem, bilo je to malo neozbiljno i, verovatno, nedopustivo ponašanje, ali namere su bile lepe i iskrene: i mi smo, na naš, sportski način, hteli da doprinesemo bratstvu dve opštine i ljubavi koja među njima vlada.

U Bratunac dolazimo na poziv Bbk Mountain Bike Bratunac i na neki način je ovo »produžena ruka« Ljubovijske biciklijade koja ove godine obeležava svoj jubilej i desetu godišnjicu manifestacije. Rođendansko slavlje je iza nas, lepo smo to sinoć proslavili i pripremili se za današnju mtb vožnju bratunačkim brdima koja se po prvi put organizuje na ovakav način i koja je najavljena u svim raspoloživim mas-medijskim sredstvima javnog informisanja. Vrlo smo nestrpljivi i uzbuđeni jer idemo u krajeve koji su nam prilično nepoznati osim po tome da su ljudi ovde veoma gostoljubivi. Naše biciklističke domaćine poznajemo od ranije i sigurni smo da će ovaj dan biti za najlepše pamćenje.

Doček u centru gradića bio je vrlo lep i raspevan. Nakon posluženja, osveženja, fotografisanja i pozdravnog govora predsednika Kluba Perice Kuzmana i promotera Ljubovijske biciklijade Mikija Živkovića, krenusmo put Selišta i Glogove planine s najvišim vrhom na 771 mnv. Za ovu regiju karakteristične su tzv niske i srednje planine, a naš današnji cilj je vrh na 730, a pri spuštanju ćemo preći preko vrha Bandera na 682 mnv. Banderu sam zapamtila jer su nas tu, na sred šumske raskrsnice i skretanja u desnu šumsku »traku« čekali bidoni sa vodom, pošto na našem današnjem putu nije bilo prirodnih vodotokova.

Zapamtila sam i uspon dug tri kilometra kojim smo se brzo odvojili od Bratunca i na kojem smo jednim njegovim delom, zbog jakog nagiba i zahtevne podloge, gurali bicikle. Sve je to bilo praćeno smehom i dobrim raspoloženjem, a kako drugačije kad si s pravim ljudima na pravom mestu?! A, kad smo već kod smeha, kako mogu a da ne spomenem jedan mračniji i vlažniji deo šume, Zlatkovo »uvaljivanje« u glinenastu ilovaču i trenutak kada je nekako i izvadio nogu iz te oklopne blatnjave bare, ali samo nogu.. Jer, obuća je ostala potopljena .. Još samo da kažem da Zlatko vozi bicikl u papučama – voli čovek komociju, slobodu i nesputanost. Takva mu je i narav – vrlo otvorena, iskrena, srdačna, slobodna. Svi poput njega: napred! Ostali: stoj! Ne trpimo gnjavatore, smarače, snobove, one koji razdvajaju, ljudsku zlobu, zavist, podmetanja i pokvarenštinu. Volimo one koji spajaju i koji znaju da vole.

I, idemo tako dalje: planinskim vencem kroz šumu i prilično netaknutu prirodu kružimo oko sela Slapašnica. Ovde verovatno niko i ne prolazi osim pokojeg šumskog radnika, mtb bicikliste, veverica, zečeva i srna. Povremeno nailazimo i na uređena mesta za piknik, a onda spremno posedamo ko po klupama ko po drveću i nešto prezalogajimo. Ne previše, jer nas u završnici današnje vožnje čeka ručak na Rajskoj plaži! Ali, nećemo još da završavamo, već prvo da skrenemo na jedno uzvišenje, pređemo livadu i izađemo na vidikovac sa fantastičnim pogledom na Mačkov kamen, Soko-grad, kanjon Trešnjice, Bobiju! Dražan, jedan od domaćina, bio je veći deo dana uz grupu s kojom sam vozila, pa mi je na vreme skrenuo pažnju na taj vidikovac i da bi bila šteta ne uživati u pogledu koji se s njega pruža. Pozvali smo i ostale da nam se pridruže, ali nekako su svi bili usredotočeni na deo puta koji je bio prilično izbrazdan kolotrazima i dosta tehnički zahtevan, nije dozvoljavao opuštanje, tako da nisu bili spremni da razbiju koncentraciju, ostave bicikle pored puteljka i uspnu se uz brežuljak do vidikovca. A, tamo: vetar šiba k’o pomahnitao ali ne smeta – otvorilo nam se prostranstvo plavog neba, beličastih oblaka i visokih vrhova planina s kojima smo se zaljubljeno gledali. Ponovo se vraćamo na šumski put, krećemo u intenzivniji spust, a kroz krošnje drveća sve se češće pojavljuje besprekorna Drina.

Izlazimo na još jedan plato i lep vidikovac, a zatim zahtevnim makadamom do Krasanovića i Krasan-polja, pa pravac Rajska plaža i spokojna Drina. Velika je vrućina, umorni smo, žedni i gladni. Domaćini nam ispunjavaju sve želje, pivo je hladno, pasulj vruć, predah je u debeloj hladovini, osmesi su veliki a srca nabujala od lepote i siline drugarstva.

Silazim do reke, pa se opet vraćam na Mikijev poziv da odigramo partiju basketa. „Tražila te jedna lepa žena“, neko mi reče, a ja se setih doktorke Danke koju sam upoznala u Beogradu kad je bila na specijalizaciji iz pedijatrije i pomislih kako to mora da je ona. Pa da, sigurno je Danka, jer videh i nekoliko motorbajkera i njihove moćne mašine, a znam da su Danka i njen suprug zaljubljenici u motore i druženja na Drini. Ubrzo smo se i pronašle i dogovorile se za zajedničko druženje i fotkanje, ali prvo partija basketa! Ta partija basketa “tri na tri” trebala je da bude opušteno razgibavanje i smejuljenje, ali nekako ispala “igra na život ili smrt”.  Stisla suprotna trojka, ubacuju koš za košem, već ih uhvatila i predpobednička euforija, udaraju i rukama i nogama, hvataju pticu u letu, pardon, loptu, finta levo, pa desno, .. Razgoropadili se, ali baš.  Ali,  srećom se i nas troje trgosmo i kao pravi sportisti – bez dobre borbe se ne predajemo! Ne samo da se nismo predali, već smo i pobedili – Miki, Milica i ja, i evo sad priznajem da mi je ta pobeda bila baš draga jer me i opet nečemu naučila, a meni ovakve lekcije i trebaju, jer ja bih stalno da se igram i ne razmišljam da je za nekoga tamo “s druge strane” to više od igre i da su ljudi željni dokazivanja na svim frontovima. Pa, što da ne, malo sam se ja očigledno uljuljkala, udaljila se od tog takmičarskog dela svoje ličnosti, možda se malo i ulenjila, ko će ga znati, ali sam zato i zahvalna mojim prijateljima s kojima sam se upustila u ovu “ljutu borbu” jer su me očigledno trgli iz nekog vida letargije i ponovo me pokrenuli. Ipak sam ja bila dugogodišnja košarkašica, takmičar, borac. Ako sam malo i popustila – evo, vraćam se! Bravo za sve koji nekad malo i popuste ali onda shvate značaj konstantne životne borbe i dobijenih bitaka. I, što bi rekao moj otac, samo se pobede računaju, a ja sam ovu baš sa zadovoljstvom “utefterila”!

I, nije kraj. Pre no što smo se oprostili od naših bratunačkih domaćina uputili smo najsrdačnije pozdrave i želje za srećnu godišnjicu veze našim mtb prijateljima Mariji i Đorđu. Želje su od srca, a ujedno i da se još jednom zahvalimo Bbk Mountain Bike Bratunac: Perici, Dražanu, Draganu, Aleksandru, Janku i ostalima iz organizacije današnjeg predivno provedenog mtb dana, kao i njihovim porodicama na srdačnosti, prijateljstvu, gostoprimstvu. Hvala svima još jednom i vidimo se uskoro i opet, dragi prijatelji!