Emocije, emocije, emocije – pokretačka snaga. I, sreća, kao jedini istinski cilj. I, sve to u jednom utorku, 16. juna 2020., u danu ispunjenom najlepšim vibracijama.

“Kada krećemo?! Baš sam uzbuđena! Moja prva trka!!” Stižu mi, jedna za drugom, poruke od moje snaje Maje, supruge mog starijeg sina.Odgovaram, i sama uzbuđena zbog njenog entuzijazma i ogromne želje za još jednim uspehom: “Treba da budemo tamo pre 18 h, da se prijavimo, pripremimo, malo fotkamo, a trka počinje u 18.30. U međuvremenu, moli Boga da bude dobro vreme!” Da, prognoza za popodne i veče je vrlo loša: kiša, pljuskovi, grmljavina, nevreme, a pošto nam je to prilično neprihvatljivo, evo – pokušaćemo da promenimo. I, razmišljam, ako možemo da naučimo da kontrolišemo emocije i pretvorimo iz negativnih u pozitivne, možemo energiju i misao da maksimalno pokrenemo i kanališemo – i kišu pretvorimo u sunce.

I, evo nas na putu do novobeogradskog Ušća, gde je zakazan start 100. trke Novobeogradske trkačke lige – NBGD Open Run. Pristižemo sa raznih strana – moj stariji sin prelazi Brankov most, ide s posla, Maja i ja idemo od kuće, iz pravca Zemuna, evo i mlađeg, bio na nekom druženju, tu je i njihov drugar, i on će da trči. I sunce pristiže sa svih strana, i kao da se sve najlepše u ovom danu okrenulo prema Dunavu i startnoj poziciji za početak trke.

Danas Novobeogradska trkačka liga proslavlja svoj drugi rođendan, i po 100. put okuplja sve one koji svoju energiju i slobodno vreme pretvaraju u zdrave trkačke korake. Celu ovu trkačku priču osmislili su drugari Bane i Marko: svakog utorka kod restorana “Asteriks” trkači se okupljaju i ostvaruju pobedu nad lošim vibracijama i pogrešnim stilovima života. Pogrešnim – za koga? Pitanje koje će mnogi sada izgovoriti. Ne i ja. Jer, ja sam odavno napravila svoj izbor i podelu na dobre i loše stilove života, dobre i loše aktivnosti, dobre i loše ljude. I, tako su nastali Nesputani, Udruženje za promociju zdravih stilova života i aktivnosti u prirodi. Zato su Nesputani i sada ovde; da doprinesemo današnjoj proslavi, i pozovemo naše prijatelje da nam se u budućnosti pridruže.

Za prethodne dve godine Novobeogradska trkačka liga strpljivo je i dosledno rasla i prerasla u divnu urbanu trkačku manifestaciju. Gradska trka, ali u prirodi, u predivnom zelenom okruženju, pored reke: kombinacija za stotku, baš kao što je danas 100. trka! I stotinjak trkača! Fantastična atmosfera, odlična organizacija, svi nasmejani, i žensko i muško, i mlado i ono malo starije, zdrave vibracije, skoro pa opipljivo zadovoljstvo svih prisutnih!

Hvala našem drugaru Banetu što nas je i opet okupio i učinio da ovaj dan svima bude poseban! Hvala svima koji su doprineli da svi mi danas budemo posebni. Hvala mojim sinovima i snaji što su me i opet učinili ponosnom i srećnom. Porodica je i opet bila na okupu, proširena za sve nove drugare s kojima smo zajedno istrčali jedan, dva, tri, četiri… koliko je ko hteo krugova, kilometara, osmeha, zadovoljnih iskrica u očima. Sunce nije napuštalo veselu družinu, pa su i finišerske medalje sijale posebnim sjajem. I, ko smo mi? Mi smo ono što mislimo i o čemu maštamo. Živeli, dragi prijatelji, do nekog novog susreta! I, srećna prva medalja mojoj Maji!