Dijana je priredila još jedno odlično radio-veče, ovaj put u emisiji na Radio Beograd 2: “Rečeno i prećutano”. Gosti u studiju: dr Saša Plećević, poznatiji kao Dr Filgud, i ja, kao predstavnica sportista – rekreativaca, a ispred svega kao zagovornica redovnih sportskih aktivnosti u svakodnevnom životu, posebno kada su u pitanju žene. Emisija je emitovana 3. januara 2022. godine, i, shodno datumu (početak godine), tema je bila: Novi počeci, i, nešto meni posebno važno: Žene i sport.

U uvodnoj reči, urednica i voditeljka Dijana Ivanović kaže: “Još jedna nova godina, nova nedelja, novi ponedeljak, i ko zna koji put obećanje sebi da počinjemo sa novim, zdravijim načinom života. Ipak, sva ta obećanja često ostaju neostvarena, jer loše navike u sebi sadrže poznate nam prijatnosti. I najveći pobornici zdrave hrane kada ih stavite pred isključujući izbor – šta je ipak važnije, pravilna ishrana ili fizička aktivnost, sportu daju prioritet. Zato su sa nama danas ljudi posle čijih reči će možda ova Nova godina za mnoge doneti istinske promene: Emira Ratkušić Miličević, biciklistkinja, žena-zaljubljenica u sport i prirodu, i dr Saša Plećević Filgud, doktor medicine sporta”.

Dakle, kako smo započeli Novu godinu, kako se motivisati, kako održati motivaciju, kako “idu” zajedno žene i sport,… Pitanja mnogo, dilema malo i puno, kako za koga.

A, za mene? Ja dilemu nemam: odrasla sam uz oca koji je brata i mene od malih nogu usmeravao da se bavimo sportom i da rastemo u sportskom okruženju. Nije to nama bilo teško, izgleda da smo “napravljeni od dobrog materijala”, volim tako da kažem, jer u to i verujem. Ali, koristi od tog “dobrog materijala” i nema puno ako i sami pošteno ne “zapnemo”. Dakle, sport, sportske aktivnosti, ili, kako reče dr Filgud – fizička aktivnost, treba da su sastavni deo svačijeg života, redovni rituali. I, bez obzira na ograničenja koja eventualno imate, probleme trenutne ili hronične, bolesti, stanja koja zahtevaju specijalan režim života – ishrane i fizičke aktivnosti, dakle, bez obzira na sve izazove, uspone i padove, čovek treba da ide dalje, da nastavi da se kreće, jer to ga čini živim. Tako ja živim.

Pitanje je bilo – kako sam započela ovu, 2022. godinu? Ritualno, kao i uvek, a to znači: obilazak zemunskih lesnih brda, uspon trčećim korakom stepenicama na brdo Kalvarija, a stepenica je 128, lepih, oslikanih, pa biciklom do Gardoša, na vidikovac s pogledom na Dunav i dalje prema ušću Dunava u Savu. Prvi januar 2022., prelep, sunčan dan, inspiracija, rituali, porodica, sve je tu. Tu je i kamen, jer stepenice su od kamena, i zemlja je tu, plodna, i šumica, u blizini je reka, a iznad svega – Čovek. Energija koja se sažima, ne deli, već uvećava.

Dijana usmerava priču, pa se priseća razgovora s prof. dr Radosavom Dragojevićem, endokrinologom, koji je svojevremeno izjavio: „Kada bi neko napravio pilulu koja će u sebi imati sve efekte vežbanja i fizičke aktivnosti, dobio bi Nobelovu nagradu“. Dijana sada svoje goste pita: „Koja je vaša pilula, i odakle crpite energiju i motivaciju“?

“Pilulu” najviše volim da dobijem iz prirode; to kažem ja; volim da treniram u prirodi, da šetam oko jezera, vozim bicikl kroz šumu, da trčim planinom i slušam žubor potoka i cvrkut ptica. U mojim pričama na ovom blogu, www.zvoncara.com , pišem o tome kako boravak i druženje u prirodi daju potpuno novu dimenziju životu, kako me čine srećnom, ispunjenom, zadovoljnom, boljom. Prof. Dragojević je i ovo rekao: „Dok šetam, razmišljam, a pravilno dozirana fizička akrivnost najviše čuva mozak. U mozgu se dešavaju najkrupnije i najznačajnije promene, a onima koji su fizički aktivni poboljšava se brzina misli, nemaju Alchajmerovu ni Parkinsonovu bolest, nisu depresivni, očuvano im je pamćenje“.

A, motivacija, odakle je crpim? Iz ciljeva, naravno; iz želje da sam zdrava, zadovoljna, da trajem, da svoj život konstantno obogaćujem novim destinacijama, kvalitetnim sportskim događajima i ljudima s kojima delim iste ljubavi i strasti. Ima još, i zato poslušajte emisiju, puno toga zanimljivog ćete čuti, dosta toga što verovatno do sada i niste znali, ili ste tek naslućivali.

Žene i sport. O ovome možemo da pričamo „u nastavcima“, i moja je omiljena tema. Sada samo malo da „zagrebemo“ po istoriji sporta i kako i kada su žene počele da se bave sportom; vratićemo se u period od nekih 400-500 godina pre n.e., u vreme drevne Sparte. Tada su se dečaci i devojčice zajedno igrali, trčali, jahali konje, plivali, bacali koplja. U uzrastu od 7 godina dečaci su se odvajali i pripremali za vojsku i vojevanje, a devojčice, Spartanke, pored fizičkih aktivnosti kojima su se posvećivale i dalje, išle su u školu, za njih obaveznu, jer su se tako pripremale za ulogu majki i upraviteljica imanja. Ženama je bila posvećivana pažnja da budu zdrave, da su dobro uhranjene i fizički izgrađene. Već tada se znalo da samo zdrava i jaka žena pravi snažnu, zdravu porodicu, i zato se ulagalo u ženu. Drevna Sparta bi mogla i sada, i ne znajući, da nam da značajne lekcije o životu. Spartanci nisu sačuvali spise o svojoj istoriji, ali njihov život, posebno život žena u Sparti, opisali su istoričari i filozofi tog vremena, poput Aristotela, Ksenofona i Plutarha. A, šta je bilo kasnije?

Opet ću da vas pozovem da poslušate emisiju, jer je tema “Žene i sport” zaista veoma značajna i atraktivna, pa sam, tako, pričala i o tome kako je biciklizam, krajem XIX veka, odigrao značajnu ulogu u emancipaciji žena; zatim još jedna zanimljivost, zbog koje smo preskočili jedan vremenski period i došli do 1967. godine i čuvenog Bostonskog maratona, kada su maraton trčali samo muškarci, jer se smatralo da je to previše teško za žene, “preveliki zalogaj” za krhke dame. Tako su mislili, ili su se plašili da će žene i opet pokazati da nisu za potcenjivanje?! Te godine se ipak jedna dama, Ketrin Svicer, prijavila za maraton; niko od organizatora isprva nije shvatio da je na stazi žena, i to žena koja je usta našminkala karminom, a na uši stavila minđuše. U trenutku kada je jedan od organizatora shvatio šta se dešava “na njegovom maratonu”, potrčao je i pokušao da Ketrin izgura sa staze. U tome nije uspeo, jer su je zaštitili ostali maratonci, i tako je Ketrin Svicer postala prva žena koja je zvanično istrčala Bostonski maraton. Ima dalje, naravno, ali više o tome, o periodu koji je usledio, i kako su sve žene “otvorile” put ostalima, i kako danas upražnjavaju sve sportove, .. O svemu tome više u emisiji, naravno. Inače, Ketrin je nastavila da trči, a karmin joj je ostao zaštitni znak, kao i broj 261.

Priča ne prestaje. Koliko je sport (fizička aktivnost) važan za zdravlje, na koji način se sve može skrenuti pažnja na zdrave stilove života, koji je značaj bavljena sport u prevenciji raznih oboljenja, pa i onih najtežih, poput karcinoma dojke i grlića materice, … I o tome smo pričali u emisiji Rečeno i prećutano. Naravno, meni omiljeni, biciklizam, zauzeo je značajno mesto u mom izlaganju. A, u studiju je bio i ton-majstor, Vlada Penđer, pogodite odakle ga poznajem – pa, naravno, sa “točkova koji život znače”! Upravo tako, Vlada je biciklista, uživa u vožnji na dva točka, u druženju sa ostalim biciklistima, u pedalanju sve do mora. Pozdrav, Vlado, dobri Druže!

Još o biciklizmu? Pa, evo: biciklizam je sport kojim mogu da se bave svi, i muško i žensko, i stari i mlado, dakle, svi, od 3 do 103 godine! Dakle, nema izgovora, teško da ima prepreka, jer vrtenje pedala ne opterećuje zglobove i tetive, jedan je od tzv bazičnih sportova. A, još ako biciklom odete u šumu, planinu, sa porodicom.. Pa, to je tek pravi doživljaj i blagodet za celo telo i dušu! Jer, “Jedan od prvih uslova sreće je da veza između čoveka i prirode ne sme da bude prekinuta!” (Lav Tolstoj).

Dakle, drugari, o svom zdravlju razmišljajte na vreme, nemojte da čekate bolest da bi se setili da učinite nešto za sebe. Onda je, često, već kasno. Postavite sebi realne ciljeve, budite uporni, od sebe nemojte da odustajete. I, srećni nam novi počeci! Živeli!

P.S. Evo i linka za emisiju: https://www.rts.rs/page/radio/ci/story/28/radio-beograd-2/4638379/.html