Ovaj je oktobarski vikend odavno bio „rezervisan“ za vatromet boja na Goliji, na naš, freebikerski način. Ipak, najava lošeg vremena, tj. veoma niskih temperatura i snežnih padavina, dovela je i do promene plana. U stvari, u jednom smo trenutku i ostali bez plana, n’o smo čekali „razvoj situacije na terenu“. Po principu „Kada ne znaš šta je, Longacef se daje“, čak smo razmišljali i o tome da napravimo „neki krug“ po okolini Beograda. E, onda stiže mejl, i poziv generalne sekretarke Orijentiring saveza Beograda, Lidije Radulović, da „uzmemo učešće na prvoj trening-trci u MTB orijentiringu i time budemo začetnici nove discipline. Trening-trka, u organizaciji Orijentiring saveza Beograda i Orijentiring saveza Srbije, održaće se na Košutnjaku, u nedelju, 8. oktobra 2017., s početkom u 13 časova. Koristiće se karta Košutnjaka razmere 1:7500“.
Uuuuu… Pa, ovo je nešto potpuno novo na našim prostorima! Ovo je poziv koji se ne odbija! Kakav Longacef, kakvi lekovi, kakvi bakrači! Zdravlje, kao stanje potpunog fizičkog, psihičkog i društvenog blagostanja, naći ćeš boraveći u prirodi. A, ako se, pritom, i baviš sportovima u prirodi, iliti, savremenim jezikom rečeno, „outdoor“ aktivnostima, na odličnom si putu da to isto „zdravlje“ čvrsto prigrliš, zgrabiš ga i stisneš uza se kao najvrednijeg ljubavnika, od kojeg dobijaš i više nego što si i sanjao da postoji. Tom istom ljubavniku trebalo bi i da se svim srcem i dušom daješ, i onda će to biti savršen spoj. Eto, tako ja zamišljam zdravlje, zdrav odnos prema sebi i drugima, u uskoj povezanosti sa sportom. Naravno, za bolju prokrvljenost tkiva, dobar ten i lepše raspoloženje, svakako bih posavetovala i redovno vođenje ljubavi.. Bubuljica! Gorane, imaš bubuljicu na licu, šta će ljudi misliti o nama, možda da ništa ne radimo?! I-juuu… Brzo da to ispravimo, pa da se lepo spremimo i upoznamo s novim prijateljima, MTB-orijentircima…
I, stvarno je odmah sve lepše! Potvrđeno, po ko zna koji put.
Lep, sunčan i prohladan nedeljni dan. Prijatna vožnja do park-šume „Košutnjak“, nekada ograđenim dvorskim lovištem, nastalim tridesetih godina XIX veka kao deo Topčiderske rezidencije kneza Miloša. Ime je dobila po velikom broju košuta koje su nekada ovde obitavale. Sada je Košutnjak omiljeno beogradsko izletište, ispresecano zemljanim stazama pogodnim za šetnju, trčanje i MTB vožnje. Prirodni je rezervat hrasta lužnjaka i graba i atraktivan u svako doba godine. Goran i ja ovde dolazimo u kratkim suvim zimskim danima, napravimo „nekoliko krugova“ po šumi i vratimo se kući baš zadovoljni.
Sada smo u „potrazi“ za platoom pored Pionirskog parka, gde je zakazano okupljanje i start MTB-orijentiring trening-trke. Ovde je desetak ljubitelja, i već dobrih poznavalaca, kako sami nazvaše, foot-orijentiringa. Pored ovog, orijentiringa kretanjem nogama, postoje još i: orijentiring kretanjem na skijama, na biciklu (MTB orijentiring) i orijentiring za osobe s hendikepom/invaliditetom. Takmičenja mogu biti: pojedinačna, ekipna i štafetna; mogu se sprovoditi danju i noću, na kraćim ili dužim stazama… Dobro, naučićemo sve to, nije teško, ali… Šta nam za ovu, na našim prostorima potpuno novu disciplinu, neizostavno treba? MTB bicikl, naravno, odgovarajuća oprema – obuća i odeća, za boravak u prirodi, zatim kompas, i specijalna karta. Nije mnogo, a nije ni skupo.
Uskoro smo dobili i prve instrukcije i pojašnjenja, a najviše od potpredsednika Orijentiring saveza Beograda, Živote Tasića-Tase. Goran i ja o svemu ovome nismo imali skoro nikakvo predznanje, osim onoga što sam videla na fotografijama mojih fejsbuk-prijatelja koji se bave orijentiringom. Tasa nam je vrlo jezgrovito objasnio osnovne principe onoga što nas čeka i što se od nas očekuje. Dakle, zadatak nam je da uz pomoć karte i kompasa za najkraće moguće vreme, određenim redosledom, u šumi, tj „na terenu“, pronađemo svih 9 kontrolnih tačaka. Trasa kojom ćemo se kretati nam je nepoznata, a kartu, s ucrtanim kontrolnim tačkama, dobijamo pred samu overu starta. Inače, za orijentiring se izrađuju posebne karte, po međunarodnim standardima (ISOM). Sve je vrlo jasno, čak nam je jasno da se baš i nećemo snaći u tim linijicama: tanjim, debljim, crnim, crvenim, isprecrtanim,…
Gledam onu kartu ispred sebe, na specijalnom držaču i postolju nameštenom na guvernali mog KTMa, i setih se mog tate, visokog oficira bivše nam zemlje, i onih silnih topografskih vojnih karata koje je donosio u torbici okačenoj o rame, kad se „vraćao s terena“. Eh, da me sad tata vidi! Ipak, po pitanju „čitanja karata“ najviši stepen sam dosegla kad sam, davnih godina, kada nije bilo GPS navigacije, širila auto-kartu preko celog zadnjeg sedišta i pratila put kojim idemo na more..
U grupi je i troje dece, dvojica braće s ocem, i osmogodišnji David iz Sremskih Karlovaca, takođe s ocem. Sve vreme dok su „odrasli“ razgovarali i dogovorali se, oni su se igrali, smejali, zadirkivali. Onog trenutka kad je najavljen start trke, uozbilji su se i svoje misli usmerili prema šumi i zadatku koji ih čeka. Bravo, kakvi sjajni mladi ljudi! Da ne ponavljam već dobro poznati kliše: nisu ostali kući da spavaju do podne, a ostatak dana da igraju igrice na telefonu i mrzovoljno i osorno se obraćaju roditeljima, bakama i dekama… Ovu decu roditelji „ne vuku“ po tržnim centrima, i ne pronalaze im zabavu „razvlačeći“ ih po brojnim zatupljujućim igraonicama; ova deca su razmažena na jedan potpuno drugačiji način. Razmazili su ih tako, što su ih naučili dobrom životnim navikama; takva deca neće nikada odstupiti od njih, jer će za sebe uvek želeti samo najbolje!
Start je označen i za Gorana i mene. Prethodno smo gledali naše nove prijatelje kako oprezno, gledajući u kartu i kompas, „nestaju“ u gustoj šumi. Krenuli i mi. Malo levo, pa malo dole, pa stani, pa se osvrni, pa se vrati, traži najkraći i najbolji put za prvu kontrolnu tačku, pa drugu, … Nije to nama baš išlo, stalno nam se „ubacivali“ prizori naših MTB trekova po kojima vozimo.. Ipak, ovo je nešto poprilično drugačije. Traži se spretnost, dobro snalaženje u prostoru, brzo odlučivanje, osnovno znanje i iskustvo u čitanju karte i korišćenju kompasa. Naravno, bicikl je tu pridodat da bi sve to učinio mnogo mnogo atraktivnijim. Sve vreme želiš da svoj zadatak obaviš što pre i, naravno, maksimalno korektno, i da „overiš“ sve kontrolne tačke.
U jednom trenutku su nam se putevi ukrstili s malim-velikim Davidom. Overio David i petu kontrolnu tačku, i ozbiljno gleda kartu u potrazi za sledećom: „Uuuu… Ala je zabodoše!… Duboko u šumi.. Pa,..“ sad se okrenuo prema nama, „dalje idemo onuda, morate da se popnete uz ono brdo, pa levo“. Hvala, Davide, idemo mi polako za tobom, pa ćemo se već negde izvući iz šume i vratiti na početnu tačku – rekosmo tom milom hrabrom dečaku, koji je neustrašivo nastavio sam da se kreće po potpuno nepoznatom terenu. Mi smo shvatili da je ovo za nas, za prvi put, sasvim dovoljno istraživanja, i vratili smo se na početnu tačku. Ovo „tumaranje“ šumom na jedan potpuno nov način mi se jako dopalo. Čini se da mi je sve lepša ta „samoća“ koju osećam kad zađem dublje u neki gustiš. To je ona „samoća“ gde se osećam super u svojoj koži, gde sam i te kako svesna svog duha i svog tela.
Ti smo koji smo, ne očekujte ništa od drugih, gledajte u sebe, gledajte svoja posla, imate ga i „preko glave“! Pred sebe stalno stavljajte nove izazove, ne posrćite pred teretom starih, već naučite da ih dobro nosite! Isprobajte se u MTB-orijentiringu, pronađite neki svoj dobar spoj.
Ostajte u dobrom zdravlju, dragi prijatelji! Do nekog novog susreta s vama, pozdravljaju vas pioniri MTB-orijentiringa u Srbiji: Tasa, Rade, Petar, Stefan, Aleksandar, David, Vladimir, Zoran, Miroslav, Nataša, Goran i Emira.