Ove subote Razmažena Biciklistička Palčica je u Osečini, na Sajmu šljiva, i učestvuje u panelu o biciklizmu i cikloturizmu. 

Odem tako za vikend van Beograda, putujem, vozim bicikl, ljubim se, … Ma, sloboda, brate, šta reći! Ali, kako se u ponedeljak vratiti u ustaljenu kolotečinu?! Ne kažem, srećna sam ja što je to „kolotečina“, što nema većih ispada, već uglavnom manje-više poznate budalaštine i oni koji ih proizvode. Ja sam obično toliko pod utiskom događaja od prethodna dva dana, da me to dobro raspoloženje ne napušta tako lako. Mogu samo da ga podelim, premda ne vidim zašto ne bi svako došao po svoj deo kolača?

I, eto mene u još jednom ponedeljku. Prva jutarnja kafa i moj šef, nećete verovati odakle je – iz Šljivove kod Krupnja! Pričam ja njemu kako sam bila u Osečini, upoznala i neke od njegovih suseljana, kako sam svuda lepo dočekana, Pita gde sam spavala. Kažem, kod “Dragića”, bio odličan smeštaj, soba s kupatilom, lepo, čisto, uredno, super klopa, divni, prijazni domaćini… Ma, ne sluša on mene, negde odlutao, pa kaže: „A, jel’ bilo šta?“ Ko o čemu, baba o uštipcima, tako i moj šef o svojoj omiljenoj temi, pa ja brzo odgovorih: „Ih, zar sumnjate u mene, pa valjda vidite kako sam zadovoljna i raspoložena, od čega ću biti, ako neću od…“.. Pa me opet pogleda, i reče “Ma, vidi ti ove ljude oko nas, to sve bolesno, niko ništa ne radi!“ Baš smo se fino složili oko tih nekih stvari koje nas čine srećnijim i kompletnijim, pa mu onda ispričah i malo više o mom vikendu.

U subotu, 26. avgusta 2017. godine, na poziv Turističke organizacije Podgorina i Udruženja “Putevi Sokola” krenusmo Goran i ja u Osečinu, na Sajam šljiva. Nisam ja naprasno počela da se bavim proizvodnjom i preradom šljiva, već je u okviru Sajma planirano da se održi tribina s temom „Cikloturizam, od ideje do realizacije“. Pozvani su predavači čiji je zadatak bio da govore o trendovima cikloturizma kod nas. Otkud ja u društvu najboljih, nemam pojma, valjda će mi se jednog dana “samo kasti“. Neeeee… ! Povlačim reči… Lepo mi je moj drug Bata jednom prilikom rekao: „Nikad više za sebe ne reci Moja Malenkost, to više nemoj da te čujem!! Nisi ti nikakva malenkost! Prodrmaj se i malo više ceni sebe!“ Tako je, Bato!! I, zato, sad znam, nisam ja „slučajno“ u društvu najboljih! I oni su do toga došli zato što su s najboljima! Eto, našli smo se, što je i prirodno. I, uskoro će se i pokazati – pravimo nešto veliko i nešto novo za ove naše predivne biciklističke prostore!

Vožnja do Osečine nam je bila baš lepa i prijatna. Pri ulasku u varošicu mnogo užurbanog sveta, ulice blokirane zbog obimnih radova putara, ali mi smo bili povlašćena kategorija. Najavljeni smo od strane organizatora, svi su bili prema nama jako jako ljubazni, prepoznavali su nas već izdaleka po dva lepa bicikla na krovu automobila (žao mi je ako je neko pomislio po plavuši na suvozačevom mestu), i uspevali smo da prođemo sve prepreke.

Sačekao nas je Nenad Ikonić, jedan od organizatora, i moderator panela. „Hajd’ da se raspakujemo“, kaže Goran. Rekoh, gde ćemo s Konstantinom, misleći na moj verni KTM. Nenad, zamišljen, i već verovatno, na predavanju, se okrenu i reče: „A, tu je Konstantin, eno ga, dolazi s majkom, Jelenom“. Kako sad, ovo je samo moj Konstantin, ja svoje muškarce ne delim… Ma, sve je jasno, i ubrzo su nam se, na kratko, pridružili Nenadov sin i supruga, meni, u trenutku, zbunjujućih imena… Ne časimo ni časa, i evo nas, prelazimo Trg Braće Nedića, i ulazimo među štandove bogato opremljene. Bogat je naš narod, a to se bogatstvo meri na razne načine. Ako nisi pojeo kilo prasećeg i popio litru domaće, da li si, ned’o Bog, bolestan… Ako si i bolestan, posle hrskavih ušiju i masnog repića, sigurno ćeš ozdraviti! Meni je bogatstvo nešto drugo. S velikim zadovoljstvom razgledam domaće rukotvorine, vrlo domišljato izložene. Iza sebe čujem kas konja, i jedva sam izdržala da se i ja ne popnem u konjsku zapregu. Nisam samo zato što su me odgovorili da vodim i Konstantina Veličanstvenog, kažu, sutra će On s tobom, Kroz šljivike i livade…

Na sve strane izvorna narodna muzika, igra se kolo, mnogo lepog sveta u divnim nošnjama. Ispred Muzeja Osečina susret sa čovekom živih plavih očiju. Takve me uvek dodatno inspirišu. Upoznasmo se: on je Zoran, lokalni pesnik, britkog jezika. Opevao je Zoran svoju Podgorinu i Osečinu, njene ljude, karaktere i događaje. Zajedničko fotografisanje i zadovoljstvo što smo na ovako lepom mestu, u lepom danu. Završili obilazak muzejske postavke „Podgorina kroz istoriju“ i idemo dalje. Ostavljamo pod suncem uzavrelu atmosferu i ulazimo u sajamsku halu. Tu nam se pridružuju i Mirko iz “Puteva Sokola”, i ekipa BicikLO, ili, ako tako više volite, Gučevo, MTBitka iznad oblaka… Ma, sve znate.. Naši prijatelji, i naša porodična okupljanja. I ovde nastupamo kao porodica, imamo isti interes, da razvijamo svoje ljubavi prema biciklizmu, da širimo dobru priču o cikloturizmu, da se porodica množi i jača. Evo i Mijata, njegov Green Bike iz Valjeva i „Carstvo vidika“ nas godinama ne ostavljaju ravnodušnim…

Miris šljiva nas je sačekao već na vratima hale. Nenad je odličan domaćin, vodi nas od štanda do štanda. Svi su raspoloženi da pričaju s nama, i Plemići, i Vilotići, da nas počaste svojim proizvodima, da nas upoznaju sa asortimanom onoga čime se bave. Jedna lepa Kristina mi se posebno dopala. Šljiva ove godine i nije baš najbolje rodila, ali ovde su iznete samo nabolje sorte i najlepši primerci. Čokoladni kolačići ispunjeni komadićima šljive su me baš inspirisali. Rakiju šljivu baš i ne volim da pijem, svi odmah znaju šta sam radila, izvinjam se sad malo, jedino ja ne znam… Ipak, nazdravila sam s mojim prijateljima, valja se… Živeli, svi mi, u zdravlju, veselju i na biciklu da dočekamo još mnoga leta!

Došlo vreme i da malo popričamo. U međuvremenu su nam se pridružili i naši prijatelji, biciklisti netom pristigli iz Beograda. Milan će da priča o aktivnostima Jugo cikling kampanje, a posebno o projektu „Zelene staze Srbije“. Miki je, sa svojim prijateljem Bojanom, pristigao iz Ljubovije, da nam prenese svoju dugogodišnju borbu da se dobar glas o Ljubovijskoj bicikllijadi što dalje čuje.. Stanke već razmišlja o narednom Čiker-maratonu,… I ostali su došli da uzmu aktivno učešće u panelu koji je za sve od velikog značaja. Kad kažem za sve, ne mislim samo na nas bicikliste, već i na ceo region.

Svi smo se vrlo udobno i prijatno smestili u jednom delu Sajma predviđenom za predavanja. Ovaj panel „Cikloturizam – od ideje, do realizacije“ je prethodno jako dobro najavljen i medijski pokriven od strane Turističke organizacije Podgorina i mnogih biciklističkih klubova, tako da su u publici bili i ljudi koji su u tome prepoznali i neku svoju šansu. Oni najbolje znaju šta je to što njima treba, a mi da se pozabavimo sobom. Imamo mnogo posla i ne zavirujemo u tuđe dvorište. To rade oni koji svoju prazninu popunjavaju tuđim životima i otimaju tuđe ideje i projekte. Teško da tu može nešto da se uradi, ali, u današnje vreme nemorala, moral se i te kako isplati. Sve će to doći na svoje.

Predavanje je otvorio Nenad Ikonić, svojom temom „Multiplikativni efekti cikloturizma na lokalnu ekonomiju“. I svi ostali predavači, Zoran Bogićević Rakun, Mirko Milovanović, Zoran Mijatović, Milan Borić, Miki Živković, imali su zapažena izlaganja. Da je sve to daleko odjeknulo, ubrzo je stigla i potvrda, jer već „pljušte“ pozivi sa raznih strana, turističke organizacije se sve više raspituju o tome šta mi radimo i kako i oni da dođu „do svog dela kolača“. Celina je zaokružena, ili je, verovatnije, načeta još jedna priča, mojim nastupom. Pa, da, bio je to baš nastup. Bila sam jedina žena među predavačima i baš mi bilo lepo što sam priču o svom blogu ZvoNcara mogla da iznesem upravo na jedan lep, ženski način… “Blog, marketing alat za postizanje uspeha”, bila je moja tema, koju ću, verovatno je, još bolje obraditi za nekoliko meseci, kada efekti budu još veći.

Ovo nikako nije zapisnik sa sastanka! Ovo je priča o grupi entuzijasta koja okuplja i pokreće, promoviše zdrave stilove života, boravak u prirodi, biciklizam i cikloturizam. Priča je to koja se nastavlja. Biciklisti su ljudi koji stalno pronalaze nove izvore svojih zadovoljstava, nove destinacije kojima hrle. Cikloturizam je kategorija biciklizma odavno prepoznata u svetu kao pokretač ljudi i regiona. Šta sve možemo da uradimo za sebe i sredinu u kojoj živimo? Bezvoljnost, mrzovoljnost, ovde nemaju mesta, ne može niko drugi da nam bude kriv za naše propuste i promašaje, do li mi sami. Ostavimo nešto iza sebe, nemojte da to budu samo kola, kuće, njive i garaže. I naša deca i ova Planeta biće nam zahvalni!

Neformalno druženje i nastavak priče usledio je u selu Bastav, u Tešmanovom konaku, zadružnom domaćinstvu iz prve polovine XIX veka, iz vremena Miloša Obrenovića. Ko je bio Teodor – Tešman Soldatović, ispričao nam je Nenad, ali imam i ja da vam ispričam priču, na neki svoj način… Uskoro. Sad smo malo posedali ispod ogromne lipe u dvorištu. Samo malo.