Dobila je Subotička peščara još jednu autohtonost, ali ovaj put na polju sporta! Reč je o nečemu posve originalnom i izraslom upravo na peščarskim i stepskim staništima druge po veličini peščare u Vojvodini, među zasadima bagrema i bora, pored brojnih drugih zaštićenih biljnih vrsta i karakterističnog životinjskog sveta. Možda je ovaj uvod podugačak, ali i zaslužen, jer radi se o MTB maratonu Subotičkom peščarom, koji je održan po prvi put 1.10.2023., u organizaciji Udruženja Rekreacija biciklom Subotica.

Na poziv drugara-biciklista iz RBC okupilo se nas 70ak ljubitelja prirode i off road bicikliranja sa željom da provedemo lep nedeljni dan u druženju na dva točka, da pedalamo peščarskim prostranstvom gde većina ranije nije bila, a mnogi za Subotičku peščaru ni čuli nisu.

Okupljanje i start maratona je u Subotici, u tematskom parku Mini Jugoslavija – Yugoland. Park je lep, prostran, sa mnogo drveća (kažu preko 3000), stazom za pešačenje, zanimljivim dugačkim šankom ofarbanim u boje zastave Jugoslavije i sa velikom petokrakom na sredini.Tu sam prislonila bicikl i krenula u obilazak. Prvo sam se, i potpuno neočekivano, srela s Josipom Brozom Titom, odnosno njegovom skulpturom u prirodnoj veličini, a zatim i sa Aleksandrom Karađorđevićem – Kraljem od Jugoslavije, u čijoj blizini je ponosno stajao vojvoda Živojin Mišić. Sve tri skulpture su rad vajara Franje Mačkovića. Inače, ovaj park je osnovan 2003. godine sa ciljem „očuvanja ideje bratstva i jedinstva“ i željom „da se ne dozvoli da se ime Jugoslavija tek tako izbriše“… Zanimljivo, složićete se.

I mi danas pravimo neko naše bratstvo i jedinstvo, ali i sestrinstvo, jer je pored 51 džentlmena na biciklu ovde i 13 dama, barem su tako domaćini izbrojali, a meni se čini da nas je još više. Ako nekoga interesuje zašto naglašavam prisustvo dama, odgovor je da je krajem XIX veka biciklizam u značajnoj meri doprineo ženskoj emancipaciji; bicikle su zvali „mašinama slobode“ i smatra se da su učinili više za emancipaciju žena nego bilo šta drugo. Ovo je posebna tema i moglo bi se o tome nadugačko i naširoko, ali ostavićemo to za neku drugu priliku.

Ima nas iz raznih krajeva Srbije, Rumunije i Mađarske. Mešaju se razni jezici ali svako svakoga razume jer su cilj i interes zajednički. Pa, da im krenemo u susret!

Lepo se vozilo prvih desetak kilometara, a onda je usledio ulazak u šumu i spektakl koji, verujem, niko od nas nije očekivao: pedalali smo zemljanom stazom koja je poput slalomske vijugala između drveća i prostirala se unedogled; povremeno je razmak između dva drveta bio tek toliki da se bezbedno provučeš, ne očešavši se ni ramenom ni kolenom, a onda bi naišli na širi put, pa opet prešli na puteljak i mimoilazili se sa posečenim korenjem drvenastih biljaka. Staza je odlično i raznoliko obeležena – znakom bicikla, slovima MTB, ili veselim smajlijem, vrlo je dražesna i razigrana. Za pojačanu dozu adrenalina pobrinule su se specijalne rampe, prirodne ili od drveta, koje su prelazile preko zemljanih uzvišenja. Svuda naokolo ležale su šišarke, poput nehajno razbacanih prazničnih ukrasa, a sunce koje bi uspelo da se probije kroz guste krošnje davalo im je čudesnu boju i iskričavost.

Šumu je presekao pojas peska u kojem smo se dobro snašli i sjajno se zabavili, a mene je i opet podsetio na dane kad je moj mlađi sin obožavao da se igra u pesku i dovlači ga kući. Sad je situacija nešto drugačija, deca su porasla, sad deca imaju decu i traži se lep, čist pesak za igru jer onih peščanika koji su nekada bili po parkovima više nema, Ima u Subotičkoj peščari, kažem im ja, i dodajem da će se namestiti prilika za igru. I evo, tu sam.

I opet smo u šumi, bagrem je ove godine baš dobro olistao a staza i ovde besprekorna, vijugava, zanimljiva, doterana kao za prosidbu. Neko će je već pronaći, makar bila tako dobro sakrivena, i prigrliti je, da ne bude usamljena.

Igra je još trajala, smenjivali su se slojevi peska, dublji, plići, vozivi i teško vozivi, klizavi, rastresiti.

U društvu sam nekoliko divnih dama i zajedno pokušavamo da po neki trenutak otrgnemo od dana, zaustavimo se usred šume, smejemo se, fotkamo. Muškarci žure, nameću svoj ritam vožnje i svoja pravila, teško im pada da se zaustave, što i nije nikakvo čudo jer je staza kroz šumu idealna za vožnju, besprekorno uređena i mami na još. Zato je baš tu, na jednom peskovitom proširenju, pao dogovor među damama i obećanje da će nas na sledećoj vožnji biti više nego danas i da ćemo nametnuti naš ritam vožnje i način uživanja i biti još srećnije i zadovoljnije. Žene idu napred, sve se više bave sportom, brinu o svom zdravlju, mentalnom i fizičkom, a tako jačaju i svoju porodicu. Dakle, devojke drage, pridružite nam se u što većem broju na II Subotičkom MTB maratonu i ostalim vožnjama, sigurna sam da ćemo napraviti odličnu atmosferu i bicikliranje za pamćenje! Obucite dresove veselih boja, ukrasite kosice lepim šnalicama, nabacite svoj najlepši osmeh, i – krenimo! Naši drugari će biti ponosni na nas i naše drugarstvo i druženje.

Dragi domaćini, hvala za gostoprimstvo, za odlično osmišljenu vožnju, divne zemljane i peskovite staze, za susret sa Palićkim jezerom, za sve što ste uradili da nam svima bude lepo i da poželimo da i opet dođemo! Srećno!

Emira Miličević, oktobar 2023.