Put u jugoistočnu Srbiju ostvarili smo zahvaljujući našim vodičima i drugarima Vladi i Dejanu. U Vlasotincu nas je dočekala Dragana – Gaga zvana Šopka, koja je krenula s nama u istraživanje lepota njenog rodnog kraja. Gaga je sjajna mlada žena, razgovorljiva, velikog srca, širokog osmeha i sa zvezdicama u očima. Pleni ljupkošću i dobrotom, a nadasve osvaja znanjem i ljubavlju prema svom rodnom kraju. Rođena je u planinskom sela Gradska u crnotravskoj opštini, ponosna je na svoje poreklo i u stalnoj potrazi za interesantnim istorijskim i geografskim podacima. Srećni smo što će deo svog znanja i emocija podeliti s nama.

U akciju krećemo iz sela Ostatovica. Ovaj naziv duguje narodu koji se ovde doselio u 18. veku iz okoline Peći, najverovatnije posle Druge velike seobe Srba, i tu i ostao, tako da ostade i ime – Ostatovica..

Idemo u brda, prema Ostatovačkim stenama. Prilično je toplo i velika je vlaga. Prolazimo pored napuštenih kuća, dišemo mirise prošlosti. Jednoj klupi naslonjenoj na oronuli zid krečom prefarban nisam mogla da odolim – sela sam, naslonila se, umirenog uma. Nigde ne žurimo. Zastajemo uz izvor planinskog potoka. Voda teče niz strminu, hladna je, osvežava, misli se bistre. Idemo dalje, uspon je sve intenzivniji. Gaga nas podseća da u ovom kraju ima dosta zmija otrovnica. Pogoduje im kamenje, neprohodan teren, ali i proletnje sunce koje ih izaziva.

Još samo malo i dolazimo do prvih stena koje zaklanjaju pravu sliku i lepotu onih koje očekujemo. Pripijamo se uz gorostasni kamen, vešto provlačimo i izlazimo pravo pred Tri sestre – Tri kamena – Mali Stounhendž na visini od 900 m na obroncima Suve planine. Mnogo je imena za ovu atrakciju.. Skrivene, stidljive, a pristup je moguć samo onima koji im se dive i poštuju ih. Ti smo.. Jesu li deo prirode, čoveka, ili viših sila? Prate ih brojne zanimljive priče i legende. Zovu ih i Devojačka stena jer se, tako se priča, na ovom mestu ubila devojka iz Ostatovice kojoj su Turci oca nabili na kolac.. Neki drugi izvori kažu da je ovde postojala i četvrta stena koja je pod dejstvom vremena i prirodnih sila urušena, i da su te četiri stene predstavljale četiri godišnja doba.

Stariji meštani svedoče o čudnim zbivanjima noću baš na ovom lokalitetu, kada su se pojavljivale vile, zmajevi i vampiri: pravili su nesnosnu buku i neobičnu svetlost, napadali seljane. Dedi Milisavu je majka pričala da su je vampiri hvatali za gušu… A majci se veruje.. On ih odavno nije video. Otišao je iz Ostatovice još kao dečkić, ali svake godine od maja do novembra je u svom selu, pravi džemove, sokove i likere od maline i kupine… Svratićemo obavezno kod deda-Milisava! Ne možemo se nadiviti lepim sestricma. Pokušavamo da se zemljanom stazicom popnemo još koji metar iznad, ali nam ne ide – klizavo je, ima i sipara, zaraslo je, rekla bih i opasno.Tu negde, možda nekih 100 visinskih metara udaljenosti, trebalo bi da su ostaci starog rimskog utvrđenja sa kojeg puca pogled na zaplanjsku kotlinu. Spuštali su se rimski vojnici i do stena i koristili plato kao odličnu osmatračnicu.. Možda je zaista tako bilo, poverovaćemo u ono što je našem umu najbliže. Još malo zastajem, rukom još jednom prelazim preko uglačane površine jedne od stena, osvrćem se unazad i opraštam od lepih Sestara.. Doći ću ovde opet. Obećavam.