Sve u svemu, baš sam se igrala! A, pokušali su mnogi da me odgovore, davali pregršt razloga zbog čega NE, ali ja sam imala gomilu razloga zašto DA. Bila je ovo odlična prilika da odem negde gde do sada nisam bila, da uradim nešto što nikada nisam ni pokušala, da se i opet družim s prijateljima, upoznam nove ljude i provedem još jedan dan u prirodi! Pa, zašto onda – ne?!
Još jesenas mi se “javila” Zasavica; hoću tamo, pa hoću… A Goran, Glas Razuma, lepo mi objasni i obeća da ćemo ići u proleće, kad bude lepše i toplije vreme. Ma, pomislih, doći će i to proleće, a onda nema vrdanja, hoću-neću, već ima želju da mi ispuniš…
I, znamo već, sve prolazi, pa prođe i zima. Ali, nije uzalud: vozila sam ja bajs i kad je bio minus, i po snegu, ledu, spuštala se niz zemunsko lesno brdo Gardoš baš gde i deca sanjkama, a bake se čudile, kažu: Pa, zar biciklom po ovoj klizavici?!,… Ništa mi nije bilo teško, čak ni povremeno trčkaranje po Kalvariji, još jednim od zemunskih brdašaca. Ma, upravo tako, samo nek’ su brda, da nije ravno! Zato su me prijatelji i odgovarali od odlaska u Zasavicu, sve me “plašeći” kako je tamo ravno ravno ravno…. ne mož’ bit’ ravnije i dosadnije, i još je i močvarno. Ali, eto, ja kakva sam, sve sam više bila zaintrigirana, te kad sam videla objavu Triatlon kluba “Sava” iz Sremske Mitrovice i najavu sportske manifestacije kros duatlon “3. Dabrova trka” u Zasavici, odluka je doneta! To što ništa nisam znala o duatlonu bila je inspiracija više, jer – ako nešto ne volim – to je da se zaglavim u nečemu poznatom i da tapkam u mestu. U stvari je to odličan i siguran način za zaustavljanje razvoja i propadanje. A da konstantno treba da radiš na svom razvoju – ne odnosi se isključivo na decu; i mi odrasli i te kako imamo prostora “za rad na sebi”; možda granice i postoje, ali nemojte da su u našim glavama, jer te se najteže prelaze.
Dakle, u nedelju 31.3.2019. evo nas u Specijalnom rezervatu prirode Zasavica, u severnoj Mačvi, nedaleko od Sremske Mitrovice. Radi se o izvorno očuvanom močvarnom području ispresecanom poplavnim livadama i šumama, kroz koji protiču rečica Zasavica i njene pritoke. Nekada davno ovde su kopani kanali i močvarna voda se koristila za navodnjavanje okolnih polja, što je vremenom dovela do promene toka Drine i Save i nastanka rečnih meandara. Legenda kaže da su se za današnji izgled Zasavice pobrinuli krilati zmajevi i da nije slučajno što kružni tok centralnog dela bare podseća na uroboros. Uroboros je zmaj savijen u krug u pozi u kojoj jede svoj rep; predstavljao je povezanost procesa u prirodi i smatran je za simbol večnosti. U današnjem danu nekoliko puta ćemo proći tim kružnim tokom, što biciklom, što trčeći, i baš da vidimo kakav će to osećaj biti i da li će nas zmajevi prihvatiti ili će zamahnuti svojim moćnim krilima i pokazati netrpeljivost. I zato, nema nam druge već da se upustimo u novu igru i izazovemo nedoživljeno i baš dobro!
Za početak, da se upoznamo sa terenom i osnovnim pravilima kros duatlona. Tu su naši prijatelji s kojima se družimo na mtb turama i koji su nas poveli zmajevim krugom, a zatim nas informisali o pravilima. Dakle, ukratko: ovo je takmičenje u kojem prvo trčimo zadatu deonicu, konkretno u slučaju naše ekipe koja učestvuje u Trci zadovoljstva radi se o dva kruga po 1000 metara; nakon toga dolazimo do polja određenog za izmenu, gde svakoga od nas čeka njegov bicikl; startni broj koji nam je oko struka i okrenut napred sada prebacujemo na leđa, na glavu stavljamo kacigu, na ruke rukavice, bicikl guramo do crvene linije i tek kad je pređemo sedamo na bicikl i krećemo u vožnju; opet dva kruga ali veća, ukupno 6 km. Po završenoj vožnji bicikl vraćamo odakle smo ga i uzeli, kacigu i rukavice takođe, broj ponovo napred i krećemo u poslednju deonicu trke, odnosno sledi još jedan krug od 1000 m trčanja. Iz tog kruga širokog osmeha i uzdignutih ruku ulazimo u cilj, gde nas čeka finišerska medalja i radost. Sa noge skidamo traku u kojoj je čip za merenje vremena, sledi fotografisanje i ogromno zadovoljstvo doživljenim. Još samo da krenemo…
Sada se već pojavljuje nestrpljenje i blaga trema pred start, barem kod mene. Svi takmičari se okupljaju na startnoj poziciji i na znak sudije startuje 3. Dabrova trka! Da, stvarno, zašto dabrova? Ovde su pre 15 godina iz Bavarske “stigli” dabrovi, poznati kao odlični prečistači voda. Čipovani su i njihovo kretanje i razmnožavanje se stalno prati. Odlično su se snašli, izgradili su brojne brane na vodotoku u rezervatu i vodni režim prilagodili sebi. Naravno da sam pitala da li ćemo videti dabrove i brane i bila razočarana odgovorom: dabar je noćna životinja, a brane su napravljene podaleko od mesta gde se održava trka… Eto tako za sada…
Idemo nazad na teren, da ispratimo događaje na trci. Tu sam, naravno, i ja, i “u stopu” pratim Peđu, tu su i Perica i Ana, već smo istrčali krugove, sad smo na biciklima, oko nas vrvi k’o u košnici; “zuje” biciklisti, pretiču nas ili ih pretičemo, pored staze lenjstvuju podolska goveda, konji nas znatiželjno gledaju, preko bare vidimo ponosnu krmaču sa praščićima, a stazu nam prelaze magarci… Fenomenalna atmosfera, prizori nadnaravni, filmski, pa povremeno poželeh da se uštipnem da budem sigurna da li sanjam ili sam i ja deo te filmske scenografije! Završavamo i drugi krug biciklom i opet prelazimo preko malo nezgodnih kanala i preskačemo atraktivne prepreke. Mnogo je gledalaca i navijača, tu su i sudije, svi nas bodre, pomažu savetima. Mnogo mnogo lepih emocija koje te teraju da ideš dalje, a možda je tu i energija zmaja koja nam daje krila?
Na tim nevidljivim krilima stigosmo i u cilj današnje trke. Pre proglašenja pobednika po kategorijama odlazimo do obližnjeg restorana da nazdravimo i prepričamo utiske. Da li je nešto bilo teško, da li je bilo problema, da li su prepreke u vidu tračica sa zastavicama, bala sena, kanalića i ostalog bile nepremostive, da li je teren koji je bio dosta džombast, a bilo je i krtičnjaka, bio pravi izazov; kakav je utisak o stazi kojom se životinje slobodno kreću,…?
U “Bircuzu kod dabra” nazdravismo lepom danu, pobedi nad svojim unutarnjim demonima jer smo i opet učinili korak više za sebe, nazdravismo svima nama, da se u zdravlju i veselju i ponovo okupimo u prirodi, pa neka je to brdo, planina, pored jezera ili močvare, neka je to gde god je neki dobri zmaj svojim krilima dodirnuo zemlju, vodu, kamen i nebo, i učinio da nam bude još lepše. Pozdrav, dragi prijatelji, do nekog novog susreta, jer igra ne sme da se prekine.