Kako sam i opet izbegla nesreću

Bum, tras, bang, puf, …

A onda tišina. Tako nestvarna. Ulica koja je do malo pre brujala od glasova prolaznika, laveža pasa, od nepodmazanih lanaca, loših auspuha, odjednom je utihnula.

Stala sam, i nisam smela da se okrenem. Počela sam da se tresem.

Stresan dan na poslu, mnogo loših ljudi, lep, sunčan i konačno topao utorak. Sve u svemu, odlučih da s mojom Merrie Elsom obiđem nekoliko krugova oko Ade. Baš dobra vožnja, malo i vetrića, i evo me blizu kuće. Uske zemunske uličice, lagana vožnja u smiraj dana. U susret mi ide auto, situacija vrlo pregledna, nikakav spektakl. Ali, ne lezi vraže, iza automobila s kojim samo što se nisam mimoišla, proviruje još jedan, kojemu se jako žuri. Vozača gledam direktno u oči, neverica kod oboje. Ja nemam kud, osim da još više smanjim brzinu svog kretanja na biciklu. U ruci vozača mobilni telefon. Auto se zanosi, jedva balansira, uspeva nekako da se provuče između mene i automobila s kojim sam se mimoilazila. Ipak, vozač koji telefonira i pretiče, a pritom ne vidi biciklistu koji mu ide u susret, gubi ravnotežu i svom silinom udara u parkirani automobil. Snažan prasak. Polako se okrećem. Delovi dva automobila rastureni na sve strane. Bogu hvala, niko se od prolaznika nije našao na udaru te topovske džuladi. Drhtim. Od nemoći. Od straha. Od ludih glava. Nastavljam da vozim. Ali, stani, ne! Moram da se vratim. Još jednom da ceo film izvrtim u glavi. Ne želim da mi se vraća noćas, kroz san. Daj da sad, tu, odmah, s tim završim.

Bum, tras, bang, puf
Mirisno zemunsko predvečerje

Molim lepo, za mene kolač preliven čokoladom. Da malo prorade hormoni sreće. Znam, znam, ima još načina da se oni izazovu, ali u ovom trenutku biram ovaj, preliven čokoladom :-).

I, da. Nije ovo prvi put. Nije prvi put da se nađem u situaciji da me sreća, sudbina, il ko zna šta li je, sačuva od incidentnih situacija u saobraćaju, dok sam na biciklu. Nije jednom bilo da sam živu glavu spašavala tako što sam doslovce silazila u kanal pored puta. Nije jednom bilo…

Ali, šta da vam pričam.. O automobilu koji ti u punoj brzini preseče put, pa se naglo zaustavi ispred tebe… O vozaču koji izlazi iz svog lepotana i otvara vrata tačno ispred nailazećeg bicikliste.. O.. O našim prijateljima brevetašima, o njih četvorici, na koje je, skoro je to bilo, naleteo pijan vozač, a zatim i pobegao, .. O Mikelu Skarponiju, kojeg je auto pokosio za vreme jutarnjeg treninga, … O nesrećnom lozničkom dečaku kojeg je uoči Uskrsa udario auto, . O našoj deci koja su svakodnevno izložena, na milost i nemilost, nesavesnim, bahatim i brutalnim, vozačima..

Ja ću moj kolač da pojedem do kraja. Sladak je, ali sa ukusom gorčine.

Zvoncajte