Kako sam se ja našla među marketing stručnjacima – baš mi nije ni bilo jasno u prvi mah. A, onda sam pomislila da Nenad Ikonić sigurno zna šta radi i zašto me je pozvao da budem jedan od učesnika predavanja iz oblasti marketinga: „Savremene marketing strategije i analize oglašavanja u turizmu: Mesto i uloga marketinga u okviru savremenih pristupa razvoju turizma“. Predavanje je održano u subotu 25. avgusta 2018. u organizaciji Udruženja „Putevi Sokola“, u sklopu međunarodnog Sajma šljiva u Osečini. Moja tema je bila: „Emocije utkane u reči – blog i njegova moć u promociji destinacije“.

Tema – više nego zahvalna: prostrana, razigrana, iskričava, istrajna, ili: potištena, nesnalažljiva, suzna. Ovisno o tome kako doživljavate svoje emocije i kako njima (ne)vladate. Da bih ja lakše ovladala svojima pomogli su mi predavači koji su svojim temama i predavanjima prethodili mojoj priči: Mirko Milovanović, ekonomista: Uvod u marketing; Marko Herman, digital marketing director „Market Republic“: Savremene marketing strategije, i Vladimir Mirkov, media director „Publicis one“, s temom: Analize oglašavanja.

Predavanja su bila veoma dinamična, inspirativna i korisna, čemu su doprineli i brojni prisutni u publici, među kojima sportisti zainteresovani za razvoj cikloturizma, turistički radnici Loznice, ali i Nevena i Zoran iz firme „Ambrela organic“, koji se bave dostavom sertifikovanog organskog svežeg povrća i voća i koji su svojim pitanjima učinili da predavanja budu mnogo pristupačnija i za one koji nisu iz marketinške branše. Atmosfera jeste bila uzavrela, ali u konferencijskoj sali SC “Osečina” i nije bila tolika vrućina koliko sam ja bila pod blagom tenzijom pred svoj nastup, te sam neprekidno mahala lepezom i verovatno više rashlađivala publiku no li samu sebe. Sve je dobro dok ne počnem da mašem nogama i ponašam se kao mala devojčica koja s visoke stolice ne može da dohvati tlo, željna pažnje i utehe. Ipak, dođe i tih “mojih pet minuta”, pa da vam ispričam kako sam ja doživela ceo ovaj događaj.

Specifičan naboj celoj priči i boju kojom su ispunili salu dali su članovi Mtb kluba “Čiker” iz Kraljeva, sedmorica mojih neustrašivih prijatelja-vitezova s kojima iz godine u godinu “branim boje” biciklizma u prirodi i ljubavi prema zdravim stilovima života, prema sebi samima i ljudima s kojima delimo iste strasti. Da strast nije uvek jednako stradanje – najbolji dokaz smo upravo mi, koji je pretvaramo u jedinstvenu filozofiju života i radost koja vodi dalje. “Čikerovci” su vrlo spretno i suptilno „zaigrali“ na kartu moje slabosti, znajući gde sam najranjivija, i došli u Osečinu da me iznenade i podrže u mojoj priči o emocijama, o rečima, o tome kako sve to lepo utkati i pretvoriti u divan plašt Sudbine. One iste koju sami krojimo i ulepšavamo ili skrnavimo. I, kao što mi reče Nevena: “Ti si sigurno rak u horoskopu”, pa da, jesam, i šta ću, ne može mi tu niko pomoći; ali zato sam uspela da te svoje emocije, od kojih sam se nekada krila, gurala ih negde tamo, potiskivala, plašila ih se, pretočim u reči i priče o našim avanturama kroz šumska i planinska bespuća lepe nam zemlje Srbije. Naravno, i ostalih destinacija kojima smo okruženi, ali ne kao zarobljenici u zlatnom kavezu – oni koji ne vide izlaz, već kao oni koji privlače dobro i lepo i ne daju šansu ružnom i lošem. Eto, zaigraše moji prijatelji na kartu emocija, tog specifičnog životnog začina, i dadoše mi neodoljivo osećanje sreće. Presabrah se malo i krenuh da pričam o tome kako sam uopšte počela da pišem i kako je nastao moj blog ZvoNcara. Ono što je bila glavna zvezda-vodilja je moj pokušaj da od zaborava sačuvam naše mnogobrojne biciklističke i planinarske akcije i moja razmišljanja na temu destinacija kojima smo prolazili i ljudi s kojima smo se družili. U tim sam se pričama sve više pronalazila, opuštala i iskreno, s mnogo emocija, predavala doživljajima koje sam iskusila. Bila je je to igra zavođenja i kako vreme prolazi ja osećam da mi se ta igra sve više dopada. Lepo je kad se igraš i lepe su emocije koje izazivaš; ja i dalje prikupljam pređu, a ćilime večnih priča mogu još dugo da tkam jer je potka dobra. Želim da ostavim lep trag za sobom jer s mojim prijateljima pravim nove puteve, ne idemo stazama koje su drugi utabali. U svetlu svega do sada doživljenog otvaraju nam se nova vrata i čudesni prizori se smenjuju pred našim očima. Udišemo rezak planinski vazduh, osećamo najlepše mirise vlažne zemlje, sveže pokošene trave, poljskog cveća. Oplemenjuju nas boje kojima smo okruženi i s kojima nalazimo harmoniju, mir, ravnotežu. Boje.

“Snaga boja – primenjena psihologija kao deo marketing miksa“ – bila je, u nastavku skupa, tema predavanja Nenada Ikonića, master ekonomiste i našeg domaćina. A, mi “zeleni”, ljudi koji volimo prirodu, sklad, svežinu i plodnost, mi smo iskreni, društveni, strpljivi, dosledni i odlučni. Zelena je boja rasta, obnove i rađanja; i – gle čuda, emocionalno podsticajna! Zelena je boja bogatstva i ona koja dozvoljava. A, crvena? Ona brani, izaziva, opasna je, snažna i moćna. Stimuliše na brzo donošenje odluka. Ali, to rade i emocije; one 3000 puta brže stimulišu um od razumnog razmišljanja! I, kako se onda odbraniti od silovitosti emocija? I, kako se braniti od žena u crvenom? Da li razum tu može da nadvlada? Sve se čini da ćemo priču nastaviti.  Do tada, mislite malo o ovome.