O, kakav dan!!! U svega nekoliko sati – lepote i na javi odsanjane! Ali, nije kraj: nakon Rijeke Crnojevića i Cetinja, biciklom pristižemo u Njeguše, rodno mesto crnogorskog vladara i pesnika Petra II Petrovića Njegoša. Stajem tik uz Njegovu rodnu kuću i na kratko zatvaram oči, da u slike trenutka ubacim dah prošlosti, milovanje povetarca i mirise vrelog junskog dana.

Sada smo na 900 m nadmorske visine, spustili smo se padinama Lovćena i idemo dalje prema moru. Ovde se mešaju planinska i mediteranska klima i daju specifičnu energiju ovom čarobnom mestu. I pre dve godine sam bila u Njegušima u organizaciji Čiker-mtb maratona, i jedva sam čekala novi susret s ovim ljupkim seocetom. Radujem se i čuvenim serpentinama – kanicama, kojima ću se spustiti do Kotora i produžiti prema Tivtu, ali ipak bih malo da se zadržim u Njegušima. Dan je izuzetno vreo, 30. je jun 2019. godine, osmi maratonski, nije lako, ali je lepo. Veličanstveno. Crna Gora je predivna, neverovatna je to koncentracija prirodnih lepota koje te za ceo život “zarobljavaju”. Kada se sve to ispreplete zlatnim nitima istorije, dobije se moć koja se s vrhova planina, preko površi jezera i mora, prelama preko svih nas. Baš Moć.

Sada, kada sam i opet ovde, zalazim dublje u priču ovog kraja, sledim trag prošlosti i misaono se vraćam u XVI i XVII vek. Deo dana smo “proveli” u XV, i pratili život zetskog vladara Ivana Crnojevića, a sada idemo “dalje”. Na pitanja koja su me odavno zaokupljala potrudila sam se da nađem i odgovor: odakle je dinastija Petrović Njegoš, kada su došli u Njeguše, kako su svom prezimenu Petrović dodali – Njegoš, … I mnoga druga. Ali, ne mora na svako da se dobije i odgovor, ili ne barem odmah, te zato ono što me je najviše interesovalo – i saznadoh. Dakle, Petrovići su u Crnu Goru, u selo Muževice na planini Njegoš, došli iz stare Hercegovine. Kasnije su odselili u Njeguše pod Lovćenom, gde je 1813. rođen Radivoje (Rade) Tomov Petrović. Godine 1825. vladika Petar I dovodi ga u cetinjski manastir na školovanje i priprema za svog naslednika. Već nakon 5 godina vladika je preminuo, a Rade Tomov proglašen za “namjesnika mitropolita crnogorskog”. Nakon dva dana se zakaluđerio, uzeo ime Petar i primio episkopsku upravu nad Crnom Gorom… Naravno, priča o životu i delima Petra II Petrovića Njegoša ide dalje, ali nastavak nekom drugom prilikom.

Pred nama, Čiker-maratoncima, još je dosta kilometara do finiša ovogodišnjeg maratona, te ja, nakon kratkog predaha i fotografisanja, prolazim kroz Njeguše, osvrćem se da zapamtim još koji detalj, da se nadvirim nad još koju tezgu sa izloženim čuvenim njeguškim pršutom, sirom i vinom.

Nastavljam put, stiže me nekolicina biciklista, malo idemo zajedno, pa se razdvajamo, pa se opet nalazimo na prvom odmorištu i vidikovcu s pogledom na predivan kotorski zaliv. Kreće spust čuvenim serpentinama, ima ih ukupno 25, na svaki kilometar je jedna. Ovo je nekadašnji put za konje, koji je do druge polovine XIX veka bio jedina veza centralne Crne Gore s morem. Nakon Berlinskog kongresa 1878. godine inženjer iz Trogira, Josip Slade Šilović, dobio je zadatak da projektuje savremeni put od Kotora do Cetinja. Tada je nastala i kanica u obliku slova M – na delu puta od Kotora do Trojice. Uvek je bilo dušebrižnika, pa nije trebalo mnogo da se “isprede” ljubavna priča koja kaže da je projektant Josip gajio tajnu ljubav prema crnogorskoj kneginji Mileni…

I kažem ja, po ko zna koji put – Crna Gora isprepletana istorijom, lepim pričama, legendama, intrigantna, raskošna, prijateljska.

 

Serpentina po serpentina, brojni vidikovci, predivan pogled na more, poslednji kilometri, ogromna vrućina, ali ko mari za to, i konačno – Tivat i finiiiiššššš!!! Kakav divan osećaj!!! Ma, zar se može opisati?! Nakon osam dana neprekinutog niza gradova, sela, brda i planina, jezera, reka, gora i mora, na krilima novih prijateljstava, nošeni energijom zaljubljenika u sport, u biciklizam, prirodu, livadu, drvo, kamen, nakon susreta s ljudima koji su nam svuda poželeli dobrodošlicu i srećan put na dalje, nakon bezbroj najlepših uzdaha, pokrenuti entuzijazmom i novim susretima sa svojim iskonskim Ja, zahvalni za odličnu energiju koja nas je pratila, za nova dostignuća, za trenutke za nezaborav,… stigosmo do finiša Čiker-mtb maratona 2019! Hvala svima! Hvala, divni ljudi! Volite se, živite svoje snove, pratite svoj Put i radujte se! Srećno svima i u narednim maratonima, u svakoj sledećoj životnoj maratonskoj trci, akciji, turi i avanturi! Živeli, do nekog novog susreta!