Gost-bloger: Stefan Marojević
Stefana ću ukratko predstaviti porukom koju mi je uputio uz njegov tekst i fotografije o nedeljnom mtb bicikliranju “Kroz šljivike i livade”: “Poštovana Emira, evo dostavljam ti malo pošireni tekst. Pisano je iz srca, onako kako treba. Bez patetike. Inspiraciju nalazim u tvojim tekstovima i fotkama i stoga ti hvala. Tvoj stil pisanja je tako čaroban da zainteresuje i potpunog laika. Tvoj tekst sa Krnova me inspirisao. Eto, kroz tebe otkrivam i svoje vrline, želju za pisanjem. Tebi ostavljam na sud kvalitet i stil pisanja. Veliki pozdrav, Stefan
Operacija “Šljivici 2018”
Ljubav i strast prema biciklu datira još od malih nogu. Kao i većina mojih vršnjaka, prve biciklističke korake sam sticao na čuvenom BMXu. Nakon višegodišnje pauze, bajsu sam se vratio pre 3 godine. Pre nekoliko nedelja – avgust, upeklo sunce, vrućina; jedan sasvim uobičajen dan. Mrzim vrućinu u Beogradu. Nakon napornog radnog dana uzimam bajs i krećem u svoju standardnu rutu: Dorćol-krug po Adi-Dorćol. Usput nailazim na kolegu biciklistu koji je nosio majicu Granfondo. To je bajs-manifestacija koja je skoro počela da se održava i u Beogradu. U razgovoru mi spomenu da je kod lifta za bicikle ispod Brankovog mosta primetio letak o biciklističkoj turi u prirodi. U povratku sa svoje rute zaustavljam se kod lifta i uočim letak s natpisom “Kroz šljivike i livade“.
Uzgred, već neko vreme u meni tinja želja da vožnju po asfaltu zamenim makadamskim, šumskim putem. Da vozim po kršu, zemlji. Nešto divlje, avanturistički. Nešto novo. Iste večeri sam preko interneta nabavio broj telefona i stupio u kontakt s organizatorima. Dogovor je pao. Operacija „Šljivici 2018“ je započela.
I, eto: 26. avgust 2018. godine je dan kada sam izvozao svoju prvu MTB vožnju! Trek je vodio po okolini Osečine, preko valjevskih brda, gore-dole. Lepote zemlje Srbije. Doček i druženje s biciklistima, ljudima koje sam prvi put u životu video, je neopisiv. Primili su me i prihvatili kao svog dugogodišnjeg prijatelja. I ja sam u njima video svoje prijatelje – osobe s kojima delim slične strasti i vrednosti. Strast prema bajsu, prema prirodi, fotografiji, prema slobodi. Slobodi koju pruža biciklizam. Nije bitno da li i koliko kratko ili dugo poznaješ neku osobu. Nije bitna ni razlika u godinama, da li je neko mlađi ili stariji. Poenta je u energiji kojom zračiš. Kako zračiš, tako privlačiš. Ili odbijaš.
Nedelja oko 9h izjutra, neposredno pred početak ture, započela je uz neverovatnu energiju, uz puno kvalitetnog smeha i zafrkancije. I uz domaću rakiju-šljivovicu, koju smo pili na terasi s pogledom na šumu i varoš Osečinu.
Vožnja je bila, za mene kao početnika, naporna ali i uzbudljiva. Dosta uspona, uzbrdica, nizbrdica. Jednu nizbrdicu sam peške spustio. Nisam hteo da rizikujem. Bilo je i padova. U par navrata sam imao osećaj da će mi srce ispasti. Vožnja kroz gustu šumu, osećaj svežeg planinskog vazduha. Jabuke koje sam probao iz voćnjaka na jednom proplanku su najsočnije jabuke koje sam ikada jeo.
Predeli kroz koje smo vozili su bili veoma inspirativni. Pejzaži su za fotografiju i pamćenje. Manastir svetog Konstantina i Jelene na vrh brda, zabačene kuće pored puta. Šumski predeli, livade, pašnjaci. Boravak u prirodi te nauči da se snalaziš. Nekoliko puta mi je spadao lanac. Prsti i šake su mi bili crni od ulja.
Kod spomen-kuće u čast pilota-heroja Milenka Pavlovića, poginulog u agresiji NATOa na tadašnju SR Jugoslaviju, pored priče koja se ne zaboravlja organizator nam je obezbedio i užinu – domaće krofne. Vredne domaćice iz Osečine su ih napravile. Preukusne. Moram priznati da sam ih tri pojeo! Po povratku u Osečinu organizovan je ručak, pasulj. Ispunjen vikend. Novo iskustvo. Početak nečeg veoma uzbudljivog.
Eto to bi bilo ukratko. I, za kraj, jednu misao bih podelio: Slučajnost je način na koji Bog čini čuda.
Stefan B. Marojević; U Beogradu, 29. avgust 2018.