Samo jedan korak i upala sam u ledenu vodu do pojasa! Dah mi je zastao, uzvik mi se presekao na pola; bilo je samo na trenutak neprijatno, a odmah iza toga osetila sam neverovatno blaženstvo i sreću što sam tu. Pogled mi se razbistrio, kao da sam celim telom zaronila u potok čarobno-plavičaste boje. Nisam trebala tako brzo da uđem u vodu, trebalo je to s više uvažavanja i opreza, zaslužio je taj trenutak dodira sa nestvarnom čarolijom da se dugo pamti. Dodir sa čarolijom. Upijanje plavih očiju. Trenutak za večnost.

Po spustu sa Kablara zadržali smo se u Ovčar Banji tek toliko da se presvučemo i pripremimo za drugi deo dana – silazak kroz šumu do Banjskog potoka. Na fotografijama koje sam ranije gledala sve deluje nestvarno, i zato jedva čekam da uronim u tu lepotu.

I u nastavak dana odlazimo biciklima: prelazimo preko starog korita Zapadne Morave, makadamskim putem skrećemo u levo, prolazimo pored lepih kuća i apartmana “Kapija Dragačeva”; sve se više penjemo, sve je teže za vožnju, ali izvodljivo. Na ulasku u šumu putokaz, ali nam i ne treba, jer je tu i naš drugar Milutin iz Čačka, koji nas strpljivo čeka i koji će nam biti vodič kroz kanjon. U šumi je iznenađujuće mračno, bogato je olistala ta zelena lepotica, očigledno joj prija vlaga. Usledio je vrtoglavi spust, zemlja se osipa pod točkovima i nogama, sve se jače čuje huk vode i svežina koja iz nje izbija. I dalje se spuštamo u utrobu Zemlje, a bogato raslinje je na sve strane.

 

I, konačno – zastajemo zadivljeni prizorom koji nam je u jednom jedinom trenutku okupirao sva čula! Šuma, stene, potočna voda koja se preliva u belim, sivim, plavim, zelenkastim i braonkastim bojama i nijansama, sve prelazeći i poskakujući preko kamenja i bigrenih kaskada! Jezerce u kojem se već brčkaju neki koji su došli pre nas, mnogo zelene mahovine koja je okupirala drveće, mnogo mirisa i žubora. Predivno.

Sve vreme prati me glas naše drugarice Dubravke, sprečene da fizički bude s nama, ali toliko je pričala o ovom dragulju, da sam znala da je sve što sad vidimo još uvek “ništa” u odnosu na ono što nas čeka dok budemo hodali uzvodno, prema izvoru potoka.

Inače, Banjski potok se spretno sliva i traži svoj put niz strme padine Ovčara. Izvire i celim svojim tokom teče kroz prostrano selo Dučalovići, jedno od najstarijih u Donjem Dragačevu. Kako je selo dobilo ime čak se i ne zna, pokušalo se s nagađanjem – da li se tu neki vetar upleo – ne deluje mi priča nešto impresivno, ali zaseoci Planina i Pod-Ovčar mnogo govore o svom položaju i kako su ta imena nastala. Selo je postalo poznato najviše zahvaljujući Banjskom potoku, ali u poslednje vreme i Stefanu Drljači i njegovoj “internacionalnoj šumi”, koju unazad četiri godine sadi i obogaćuje drvećem iz raznih krajeva sveta, od Dalmacije, Banije do Severne Amerike i Azije. Zahvaljujući ovakvim ljudima, usuđujem se da kažem, ima nade za ovu našu planetu.

“Ova voda ima boju leda” – čujem Gorana kako komentariše, “sigurno je isto tako i hladna” – dodaje. I jeste hladna, i izvor joj je relativno blizu, i bez obzira što sam do pojasa bila u potoku, vrlo sam se brzo privikla na njegovu temperaturu. Možda sam I nesvesno otpuštala vrelinu dana i uz sebe privijala hladnjikave slapove.

 

Sve što je usledilo prošlo je kao u najlepšoj pesmi. Kao u snu. Šetali smo od jedne do druge stene, privijali se celim telom uz ivice oble od neprestanog prelaska vode. Bilo je i klizavo, ali ništa strašno, bilo je i prizora za ushićenje, i to se pamti. Kanjon koji je Banjski potok vešto isklesao vijugao je i neprestano nas iznenađivao. Na momente nam je voda do listova, vrlo brzo potom i do grudi. Pod nogama su stene, kamen, propadamo, uživamo, smejemo se. Držimo se za ruke, pomažemo jedni drugima, bliski smo s prirodom, bliski između sebe. Delimo i dobro i zlo, priroda nas je tome naučila.

Slapovi vode nas miluju, izazivaju samo lepo. I traje to, i volela bih da još traje, ali tama nas sve više obavija, dan se bliži kraju, valja se polako vraćati, i ne žalostiti se. Sreća je što smo sebi dali još jednu šansu i što smo došli u ovaj kraj. Sreća je što nam se kanjon Banjskog potoka obradovao i proveo nas svojim odajama. Lepo je biti gost u ovom kraju. Doći ćemo i opet. Mi smo srećni ljudi.