Paljenje lila uoči Petrovdana

Moja je tetka, majčina sestra, rođena na Petrovdan, i, premda Spomenka, ja je na taj dan uvek zovem Petrija. Njoj je to uvek bilo simpatično, pa i sada, mnogo godina kasnije, kad više nisam mala tetkina devojčica.

Inače, Petrovdan se slavi 12. jula po gregorijanskom kalendaru, a mene za ovaj crkveni praznik posvećen Svetim apostolima Petru i Pavlu, vezuje i jedan divan običaj.

Dobar deo detinjstva i mladosti provela sam u selu podno Cera. Bile su to baš lepe godine, a posebno su bili lepi crkveni praznici kod bake i dede. Tradicija se poštovala, i nije tu bilo nikakvog spektakla, nikakvog dokazivanja. Jednostavno, znalo se šta su porodične vrednosti, i prilično neopterećujuće se svemu tome pristupalo. Nikad nismo osetili ništa drugo do li bezgranične ljubavi i želje odraslih da izrastemo u zdrave, stabilne ličnosti. Dane kad baka posti nismo shvatali kao neke teške mučne trenutke, nikad nismo čuli iz njenih usta da je to neki problem, ali smo se radovali, a posebno ja, kad deda za doručak kupi sardinu u konzervi i posle nam fino iseče poklopac da se ne povredimo pri igri. Sad se i ne sećam čemu nam je ta konzerva služila, ali se jako dobro sećam s kakvom je ljubavlju i pažnjom deda Drajo taj poklopac skidao.

Moj brat, i naša braća od ujaka, u dvorištu u kojem smo odrastali
Moj brat, i naša braća od ujaka, u dvorištu u kojem smo odrastali

A, uoči Petrovdana, deda je dolazio s lilama. Mnogo pre, on je gulio koru mlade breze i sušio je. Potom je nalazio štapove na koje je kačio osušenu i urolovanu koru, i tako je nastajala lila. Bili smo uvek ponosni na naše lile, izlazili smo na sokak da ih sa ostalom decom palimo na zajedničkoj vatri, trčimo duž sokaka sve do glavne džade i vrtimo zapaljene lile oko sebe. One su iskrile na sve strane, otpadali su delići i pretili da naprave štetu, ali mi se nismo plašili. Veselo smo cičali i bili tužni kad sve lile izgore…

Posle bi na toj istoj vatri pekli kukuruz i ostali dugo u noć da se družimo i uživamo u svojoj mladosti.

Ujutro bi sve bilo kao i pre tog dana, i opet bi s dedom išli u njivu da skupljamo seno, ili da se namestimo pod neku džanariku i punimo kante, izbegavajući ubod osica…

Neki novi klinci…

Sećam se da smo sve što je deda rekao uzimali zdravo-za-gotovo. Zašto se nešto radilo, čemu je služilo, odakle neki običaji, kako su nastali, nismo mnogo ispitivali, jer deda je više voleo da priča o atentatu na kralja Aleksandra I Karađorđevića u Marseju, nego o narodnim običajima i verovanjima…

Mnogo godina kasnije poželela sam da saznam više o paljenju lila uoči Petrovdana. Razna su tumačenja, ali jedno mi se učinilo vrlo logično i blisko. Ono kaže da paljenje lila simbolizuje sagorevanje svih ljudskih ovozemaljskih grehova, kako u srcu, tako i u duši. Sam praznik je pomen na stradanje apostola Petra i Pavla, koje se dogodilo u Rimu, 67. godine nove ere: Pavlu je odrubljena glava, a Petar je razapet na krst, naglavačke. Na ikonama se ova dva sveca predstavljaju zajedno: Petar drži ključeve u ruci, a Pavle mač.

Smatra se da posle ovog praznika u prirodi nastupaju značajne i vidljive promene koje ukazuju na približavanje jeseni.

Podelite...Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Email this to someone