Čiker mtb maraton 2013, pazi kad i babe mogu! Deo I

Ah, šta sve babe mogu i znaju…

Prebiram, tako, po pasulju, odvajam loša, isušena zrna, na jednu, ona zdrava, lepa, sjajna, na drugu stranu. Posao više nego dosadan, čista gnjavež. Ali, sad ću već ja da nađem način da se zabavim! Sećam se, tako mi je svojevremeno mama davala u zadatak da perem tatine čarape. Nije htela da ih stavlja u mašinu za pranje, kaže, hoće taj sitan veš da se zaglavi u filteru, tako nekako, ne sećam se baš najbolje, bila sam mala, a i nisam smela mnogo da pametujem, nagni se nad kadu i trljaj čarape. Slepa poslušnost od malih nogu i, trebalo je tako da bude, zagarantovano dobra budućnost. Hm… Zvuči poznato. Proteglo se do današnjih dana. Možda je moja mama, ipak, bila u pravu? Nisam se ja verbalno opirala, ne da se čuje, ali sam zato bogatila svoj unutarnji svet, i sita se uvek ispričam sa sobom i svojim podstanarima u takvim, baš nadahnutim trenucima

A, otkud sad priča o pasulju…

Pripremajući se za VI Čiker mtb maraton „Biciklom kroz Srbiju i Crnu Goru“ 2017, a moj peti uzastopni, vraćam se mislima u 2013., kada sam se prvi put upustila u Čiker-avanturu. Sve je više mojih poznanika koji bi da se pridruže tom veselom biciklističkom karavanu i brojna su pitanja koja mi pristižu. Zaintrigirani su fotografijama i pričama koje kao prašinu dižemo, i dugo još, nakon što Maraton završi, iza sebe ostavljamo. Za dobrim se konjem prašina diže, rekao bi naš narod, a nas, dobrih konja, je iz godine u godinu sve više. I, sad to više nije fini sitan prah koji se raspršava, već i te kako lepi i postojani slojevi najlepših doživljaja.

Čiker mtb maraton 2015, Golija
Mile i ja na Maratonu, 2015

Čiker mtb maraton 2015_02

Mtb Čiker maraton 2015 - na Pešteru
Na Pešteru – Zemo u akciji
Sjeničko jezero
Sjeničko jezero
Čiker mtb maraton 2015_03
Nije uvek bilo lako, ali ne treba ni da bude
Mtb Čiker maraton 2013, uvek s najboljima
Mtb Čiker maraton 2013, uvek s najboljima

Upoznali Goran i ja, negde s jeseni, freebikere, i tokom proleća im se pridružili u dve mtb vožnje. Počeli više da pratimo i biciklističke sajtove, i tako dođosmo do informacije o održavanju Čiker maratona, drugog po redu. Ne znam kako i zašto, ali Goran ga je povezao s akcijama koje organizuje Kusha, freebikerski druid (ako niste znali, freebikeri imaju i činove). E, sad kreće ubeđivanje. „Da idemo“, kaže Goran. „Gde da idem, čime, nemam bicikl za brdsko-planinske vožnje, nemam potrebno iskustvo, nemam opremu za kampovanje, nemam…“. Kažem ja. Dugačak spisak onoga što nemam, a što sam smatrala da bez toga ne treba ni da idem. Međutim, Goran ne odustaje, i traži razloge zbog kojih treba da idemo. Spisak je podugačak, ali mene je strah od nepoznatog paralizovao, ne želim da se blamiran tamo negde u nekoj vukojebini, ne želim da dovodim u opasnost sebe, a time verovatno i druge. Ključna rečenica: „Pa, tamo idu i babe, malo se vozikaju, stignu na odredište, a ostatak dana se švrćkaju po okolini!“ Opet ja neodlučna, šta ću ja među babama? Kako god okreneš, meni ne možeš ugoditi. Sve je to bilo u prvom poluvremenu. U drugom već prikupljamo opremu za kampovanje i spremamo se za novo iskustvo…

Mtb Čiker maraton 201 - Ivanjica
Ovo nas je čekalo

A, da, pakovanje! Sve ja lepo pripremila, raširila torbu, pa gledam kako ću sve da uguram u nju, kojom mukom da je mučim. Kraj je juna, već su velike vrućine, danima se temperatura ne spušta ispod 30 stepeni, teška smaračina! Nekako, ne možeš ni da zamisliš da ti od opreme treba išta drugo do li bidoni puni vode. I malo parfema, naravno. Barem bi to tako uradila Merlin Monro. Spremam se ja, a nad glavom mi Glas Razuma, iliti Goran, i vadi iz torbe viškove. Kome ti, viškovi….?! Čim je okrenuo leđa, ja vratm u torbu windstopper jaknu i debele nogavice. On će meni da kaže da imam višak opreme.. A, i ne zna da je Čiker maraton u organizaciji Mtb kluba Čiker iz Kraljeva, i da se sve odvija pod dirigentskom palicom glavnokomandujućeg Radoslava Golubovića, zvanog Golub! E, pa, saznaće, i to vrlo brzo! A, saznaće, kad dođe vreme, i da među stvarima imam i skoro pa zimsku opremu. To, „kad dođe vreme“ je bio trenutak kad je, otprilike treći dan maratona, temperatura posle jedne oluje i jake kiše pala na 4 stepena, i kad me je pokajnički pogledao. Taj pogled mene nije ugrejao, ali je njemu laknulo kad je shvatio da sam spremna za vožnju i u tim uslovima. Aha… I, šta sad! Jesmo li počeli da odvajamo loša zrna od dobrih…?!

Krećemo za Kraljevo. Tamo nas čekaju prijatelji. Otvaramo još jedna vrata.

Čiker mtb maraton 2013 - pred start
Okupljanje na kraljevačkom gradskom trgu pred start maratona
Moj Plavi Dečko i ja smo spremni za Čiker mtb maraton 2013
Moj Plavi Dečko i ja smo spremni za Čiker mtb maraton 2013

Lepa je kraljevačka noć, uvodi nas u vrelo nedeljno jutro, i start maratona.

Učenički dom u Kraljevu
Učenički dom, i naša prva noć u Kraljevu, pred start Maratona

Gradski je trg ispunila sila od momaka. Tu smo i nas dve, kao potvrda toj snazi. Sve mi je neobično, potpuno novo. Ne znam da li da se radujem ili da, po malo, i strepim. Ali, pomislih, kud svi, tu i ja, neću da se plašim unapred. Prvo ću da pokupim sve dobro, bolje, još bolje, da uživam u svojim novim ljubavima i avanturama, a posle, ako ostane malo vremena, premda, sumnjam, biće tu dosta posla, e, ako ostane malo vremena, možda se malo i uplašim.

Nestrpljenje je sve opipljivije, već smo se i pregrejali od iščekivanja. Sačekasmo govore predsednika Opštine, predsednika Turističke organizacije, i mnogih drugih zaslužnih za organizaciju ovog Maratona… I, konačno! Krećemo, moj Plavi Dečko i ja, u naš prvi dan Čiker mtb maratona 2013!

Ovo je tek početak. Još ćemo mi da se družimo… Ostanite tu

Podelite...Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Email this to someone