Da li volite jubileje, proslave, godišnjice…? Ja, volim! Evo, pet godina vernosti Čikeru, pa zar to nije mali jubilej?! Moderan neki brak. Po potrebi ste zajedno, prijate jedno drugom, uzimate jedno od drugog ono najbolje, najlepše, spajate se u onim delovima i trenucima koji vas najviše nadahnjuju. Kad počne da preti da bi moglo da dosadi, a vi se naglo odvojite, bude to malo bolno, ali manje boli to i tako, već da još ostanete zajedno i počnete da mučite jedno drugo.

Nekako ispadne da ružičaste naočare ljubavi i ne skineš kako treba, uvek ostane neki žar koji se, pod naletom nekog novog vremena i novog vetra, i opet razbukti. Vatra je to koju potom i opet valja kontrolisati, da ne sagori sve ono lepo što vas vezuje i nadahnjuje. Jes’, kad ja, “dupla voda”, ne bih nešto uradila u svom stilu, i pomalo s krajeva dolivala vodu, ne bih li taj plamen usmeravala ka onome što nas oboje čini srećnim! Samo da ne zastane. Neka traje. Valja ga povremeno osnažiti, udahnuti mu novi talas života, da se ne pretvori u mirnu vodu na kojoj se hvata mulj i žabokrečina.

Da li verujete u ljubav? Da li i vas pokreće, čini vas jačim? Samo se takvoj predajte! I ja od Čikera iz godine u godinu dobijam sve više. Mnogo dajem, isprva stidljivo, ali krila to nisam ni trenutka. Zašto kriti, od koga? Od sebe? Od drugih? Koji su to drugi, koji bi mogli da bolje žive vaš život, do li vas samih? Ne dajte se! Verujte u sebe! 

Godina po godinu, moja se Čiker-ljubav učvrstila. Ima tu mesta za još bolje, lepše i snažnije. Sve nam se više puteva otvara, za sobom ni jedna vrata nismo zatvorili. Čiker-porodica je sve brojnija. I sve snažnija.

Za pet godina vernosti, ovog su nam leta kumovi poklonili divno putovanje kroz Srbiju i Crnu Goru: od Kraljeva, preko Guče, Zlatibora, Zlatara, Prijepolja, Pljevalja, Plužina, Žabljaka, Durmitora, sve do Kotora i Jadranskog mora.

Hvala svima koji su uveličali moj mali Čiker-jubilej! Idemo dalje. Pričaćemo o svakom danu ponaosob. Bio je to dug put.