MTB Freebiking avantura po Crnom Vrhu i Bešnjaji

I kako smo se odvažno suprotstavili vremenskoj prognozi

Čudnog li proleća, mnogo kiše, začas se niotkud obruši vetruština, donoseći gradonosne oblake i uskovitlala osećanja.
Vikend koji dolazi i najava novog pogoršanja vremena. Kusha poziva na fribajkersko druženje sa Kragujevčanima. Cilj: Crni Vrh i Bešnjaja. Nikad čula, kao i za još mnogo toga, što da se lažemo, čovek uči dok je živ, ali ima načina i da se sazna…. Hahaha, pa da li je moguće, čitam ja tako, a kaže Wikipedia, Crni Vrh je planina između Kragujevca i Jagodine, koja je naziv dobila po crnom izgledu koji su mu davale prostrane šume, a čitavo područje je sa najvećom količinom padavina u Šumadiji :-)..

E, sad, neka mi neko kaže da đavo traži čoveka.. Neee, čovek traži đavola :-).
I tako su se freebikeri u osunčano nedeljno jutro obreli u selu Bukorovac, udaljenom 8 km od Kragujevca.

Ugravirano u zid škole

Pozdravljanje, upoznavanje i priprema za vožnju usledila je ispred seoske škole, čije se prostorije ujedno koriste i kao planinarski dom PEK „Gora“ iz Kragujevca. Nas sedmoro iz Beograda, dvojica iz Smederevske Palanke, Kusha iz Kraljeva i desetorica Kragujevčana. Društvo nije bilo i veće, jer su se mnogi uplašili najavljene kiše.

Strahovi. Ima raznih strahova. Jedan od njih je da će guza da pokisne. No, o tome više u sledećim nastavcima :-), a sada da konačno krenemo.

Odmah uspon, ništa posebno, prvih pet km asfalta, ali velika vrućina i vlaga. Vožnju nastavljamo po širokom kolskom makadamskom putu. Prvi veći hlad koristimo za kratkotrajni predah i da se još malo osmotrimo, s kim to delimo današnji dan i kilometre. Iznenađenje, svi smo crveni kao najlepši majski božuri :-). Spustili malo temperaturu tela, pa hrabro krenuli dalje. Kako se približavamo Crnom Vrhu, tako se navlače preteći crni oblaci. Ko još za to mari.

Prema Crnom vrhu i oblacima
Prema Crnom vrhu i oblacima

Na jednom od vidikovaca
Na jednom od vidikovaca

Dolazimo do planinarskog doma „Juhor“ podno samog vrha. Dočekao nas je domar, dobili smo najdragoceniju tečnost – vodu, seli da se okrepimo u prijateljskom okruženju. Grmi.

MTB vitezovi ispred planinarskog doma
MTB vitezovi ispred planinarskog doma
Ne, nikako!! .. Natpis u toaletu planinarskog doma podno Crnog Vrha

Nastavljamo. Sad se malo vraćamo, pa jedan deo koji smo penjali sada spuštamo, sa suvog makadama ulazimo u šumu, na zemljani teren. Sve je više blata, kolotrazi postaju sve zahtevniji za vožnju. Veći deo ekipe hrabro krči put preko Bešnjaje, a nas nekolicina pozadinaca nailazimo na strelicu koja nas vodi u dubinu. Spuštamo se niz klizavu prhkovitu padinu i zagledamo se u čudu.

U kanjonu Voljevice
Mtb vozači u kanjonu Voljevice

Kanjon Voljevice dočekao nas je u svoj svojoj raskoši i lepoti. Zagnjurio se tu, duboku u planini, stidljivo se krijući od radoznalih pogleda.

Milena i moja malenkost – uživancija u kanjonu Voljevice

Malo smo se zaneli tišinom koja nas je obavijala i koju je presecao samo huk Voljevice, ali ne za dugo. Prekinuo ju je zvuk pedala, peskom i blatom natopoljenih guma, škripa kočnica. Deo MTB ekipe je naišao na prepreku u vidu dubokog utanjajućeg blata i odlučili su da se vrate. Potom smo svi zajedno uživali i tumarali tajnim odajama Bešnjaje. Povremena grmljavina nas je podsećala da ne možemo baš previše da se razigravamo. Vraćamo se na šumski put i dogovaramo šta dalje. Izvidnica je tvrdila da je put neprohodan i da je bolje da se vratimo. Mi, dobri poznavaoci Kushinog lika i dela, smo mogli da se kladimo da nema odustajanja :-).
Put udesno naviše i mi se izvlačimo iz najgoreg blata. Daleko od toga da ga nije bilo, ali vrlo prihvatljivo.

Na koju sad stranu…
Borili smo se i izborili sa blatnjavim šumskim stazama

Izlazimo na lepu zaravan, imenom Šibovita kosa, pravimo kratku pauzu, u blizini je i izvor planinske vode, a napuštena građevina je nekadašnje dečije odmaralište.

Jedna zajednička
Jedna zajednička na Šibovitoj kosi

Nastavljamo prema Đurinoj česmi, još jedan lokalitet egzotičnog imena. U daljini čujemo potmulu grmljavinu sa kojom nisu dolazile kapi kiše već urnebesni komadi blata koji su frcali na sve strane i najavili dolazak kragujevačkih Gorskih Vukova. E, baš smo se obradovali jedni drugima, fotkali za uspomenu, ponudili su nam da se malo provozamo na njihovim ljutim mašinama, neka, hvala -).

Svaki Cigo svoga konja hvali… Važno je da je KTM 😉
Živopisni KTM bajkeri
Živopisni KTM bajkeri

Odoše Gorski Vukovi, ali grmljavina ostade. Hm, sad je to ona druga, koja već neko vreme najavljuje nevreme :-). Prva prilika da skratimo trek i ranije završimo vožnju, a vezano za one napred objašnjene strahove :-), je iskorištena od strane većine. Kusha, Goran, Polar i nekoliko Kragujevčana su se odlučili za teži i duži blatnjavi gore-dolirajući povratak do Bukorovca. To je bio levi trek, a mi na desnom smo se ekstra proveli u spustu kroz čarobnu šumu, a zatim i na prelasku preko rascvetale livade.

Odlično šumsko druženje

Još malo asfalta i eto nas ispred škole, odakle smo i krenuli.
Prve kapi kiše za dobrodošlicu, presvlačenje, i mi krenusmo u susret našim neodustajućim prijateljima. Sačekali smo ih kod jednog lepog vodopada na izlazu iz šume, a ono što je na mene ostavilo poseban utisak je korenov sistem u obliku gigantskih prstiju jednog raskošnog drveta. Tu su nam se pridružili Andrej i Nevena, a svim se Kragujevčanima od srca i najiskrenije zahvaljujem na predivnoj dobrodošlici i nesebičnom prijateljstvu.

Na putu za Beograd u jednom trenutku smo ušli u gradonosni oblak, kiša je pljuštala nemilice. Guza je ostala i opet suva.

Podelite...Share on Facebook82Tweet about this on TwitterShare on Google+0Email this to someone