Kušini šumski ljudi, fruškogorskim stazama

Trekom “Četiri manastira i Stražilovo”, ja zagrebah i opet

Desilo se svojevremeno da sam u jednom kratkom vremenskom periodu nekoliko puta vozila Frušku Goru, off road. Te su mi vožnje bile prilično zahtevne, i tehnički i fizički. Fruška u svojoj utrobi krije strast koju ne izražava pri prvom susretu. Ako malo više „zagrebete po površini“, veoma ćete se iznenaditi.

U utrobi lepotice Fruške kriju se razne zanimljivosti, ovo je pogled na MTB vozača gledano iz pećine.

Planina je nevelika, ali samo po visini. Po svemu ostalom je i te kako grandiozna. Priđete li joj oprezno i ispitivački, kako to već ja činim, stalno će vam se otvarati neka nova polja. I uvek ćete, neizostavno, biti očarani. I bogastvom biljnog sveta, životinjskog, planinskim ponornicama, potocima, slapovima, kanjonima. Bićete i razočarani. Komaraca kao u priči, pa u letnjim, vlažnim danima, i ne možete mnogo da se zaustavljate i uživate, jer vas opsedaju sa svih strana. Onda je najsrećniji Goran, jer ima dovoljno dobar razlog da me tera da brže vozim i manje zastajem.

Posle te serije vožnji po Fruškoj, odoh ja malo na Goliju. I, stiže mi poruka mog prijatelja bicikliste: Hvala Bogu, pa se više ne sramotiš vožnjama po onoj maloj Fruškoj!

Inspirativne fruškogorske šume, i mi više nego zadovoljni

I tako…

Pretpraznično raspoloženje. Ja i opet u mom fazonu izbegavanja kuvanja, prženja, mešanja, i šta bi već sve ovi moji mogli da traže od mene. Kadli, moj stariji sin izgovori: Naravno, mi smo svi za Uskrs kod tebe. Naravno, kako majka da odbije svog sina, gde će joj duša..

U međuvremenu, rađa se ideja da se freebikeri okupe na Fruškoj Gori. Ajoooojjj. Moja prva reakcija. Teška li je ta razbacana devojčica, ne da mi mira. A moj blog, na kojem, pred publikovanje, noćima radim..? A farbanje jaja, a moj praznični ručak, …? Ma, sve će se to već samo uraditi. Barem tako mislim. Hm. Hajmo na Frušku.

Okupili se na Iriškom Vencu. Društvo pikantno, vidim ja odmah, dobra ponuda raznoraznih đakonija. I, nisam pogrešila. Prateći trek nazvan „Četiri fruškogorska manastira i Stražilovo“ otpuštali smo polako svoje sokove radosti i druželjubivosti, hranili se dobrotom, smehom, raznolikošću, ali i zajedništvom.

Pauze za fotkanje imali smo na nekoliko mesta, kod manastira Novo i Staro Hopovo, a zatim i po izlasku iz šume, kod Grgetega, gde nas je uhvatio pravi proletnji pljusak.

Pauza kod manastira Grgeteg, čekamo da prođe kratak proletnji pljusak

Posebno inspirativno bilo je na Stražilovu, kod spomenika pesniku Branku Radičeviću. Pažnju su mi privukli natpisi na kamenim blokovima spomenika, koji govore odakle su blokovi doneseni. Nešto kao da ih pri ranijim dolascima nisam primetila.

Obavezna stajanka i fotkanje kod spomenika pesniku Branku Radičeviću

Pred spust pun serpentina, momci su Milenu i mene upozorili da je to „jako opasan“ spust, sa mnogo lakat-krivina, i da budemo obazrive. Ostadosmo nas dve pozadi, ne zato što smo se uplašile, već da bi odozgo imale bolji pregled događanja. Prvi oblak prašine digao se oko jednog padajućeg freebikera, usledio je i drugi, prašilo je na sve strane. Dobro je da nismo bile blizu, ko bi to posle oprao sa nas. Ovako, za njih, i nije toliko važno.

Malo zahtevniji spust, pun stepenica i serpentina

Spuštajući se niz padinu susretale smo popriličan broj izletnika i svi su imali potrebu da nam prepričaju susret sa prašnjavim mladićima. A nas dve važne, kao, to samo njima može da se desi.

Odmor ispred planinarskog doma, kafica i pivica kod neljubaznog domaćina.

Sledi jedan jači uspon, i sve već kako je predviđeno trekom. Uživancija u pogledu na Novi Sad i Dunav sa Selišta iznad Bukovca.

Iznad sela Bukovac: pogled na Novi Sad, Dunav, i fruškogorske obronke

Prolazak kroz bujnu šumu, još malo penjanja, pa spusta, i stigli smo do kraja današnje vožnje. Ali ne i druženja. U hotelu „Norcev“ čekali su nas naši prijatelji Kristof i Ana, koji su u društvu još jednog bračnog para, na svoj način uživali u čarima Fruške Gore.

To su ljudi koji donose dobrotu i čistotu i uvek se radujemo susretu s njima.

A sa vama, do nekog narednog, pozdrav!

Podelite...Share on Facebook38Tweet about this on TwitterShare on Google+0Email this to someone