Azbukovačke kupine slasti

Begovi, begovina, carski posedi. Azbukovica, Ljubovija. Biciklijada. MTB. Kakav carski niz!

Sad još i sebe negde da umetnem… A, zašto i ne bih? Pazite sad ovo: zove nas „Ciklomotiva“, čuveni intervju za odlučivanje o pobedniku konkursa za novčanu nagradu i pedalanje do Manhajma, grada u Nemačkoj u kojem je pre 200 godina konstruisan prvi dvotočkaš… Između ostalog, pitaju “Zvoncara tim” kakva je veza između limenke, bicikla, i još nečega trećeg… Znam, sve se vrti oko ekologije, reciklaže, zdravih stilova života, i tome slično, te ja to lepo i objasnih, nađoh vezu. E, sad, kakva je veza između mene i niza s početka priče.. Beg, begovina… Sad ću i to da objasnim! Moja baka, majka mog oca, je bila iz begovske porodice, iz Stoca u Hercegovini. Zaljubila se u seoskog opančara i „pobegla“ za njega. Izrodili u ljubavi i slozi četiri sina, treći po redu bio je moj otac. Od mog oca nastadoh ja, a ime mi je dala moja nena.

A, sad, Ljubovija. Ime je dobila po begu Ljuboviću, koji je svojevremeno sagradio kulu iznad polja Drabića. Ljubovići su znamenita begovska porodica, poreklom iz Stoca! Eto, kažem ja, nema slučajnosti! Još ću, možda, naći i neku vezu između moje nene i begovske porodice Ljubovića!

Da se malo vratimo na polje Drabića. Na tom je mestu bila Stara Ljubovija, koju je Drina odnela u razornim poplavama 1896. godine. Nakon toga, nekih tri kilometra dalje od reke, podignuta je Nova Ljubovija.

I, evo nas u toj Novoj Ljuboviji, u novom danu. Druga subota u septembru, i vreme je za Ljubovijsku Biciklijadu! Pripreme su odavno počele, godinama unazad Miki Živković, glavni promoter Biciklijade, poziva da isprobamo čari biciklizma u Azbukovici. I, opet neke uzvišene, viteške titule! Reč „azbukovica“ nastala je od dve reči: Has i Bukovica, i znači: Carski Posed. Pa, kad malo bolje pogledate, ne može nam biti loše ovde…

Da zađemo konačno u ovu varošicu na zapadu Srbije, koja je masivima Jagodnje, Sokolskih planina i Medvednika pritešnjena uz Drinu. Reklo bi se da je sve u znaku Biciklijade i biciklista! Čak pada i ona dosadna kišica, koja nas ne mimoilazi kad god dolazimo u Ljuboviju. Verovatno je to Drina privuče, pa se malo poigra s nama, a mi ne podležemo provokaciji, već nesmetano ulazimo u još jedan dan koji smo posvetili našem MTB druženju. Okupljanje i polazak u vožnju je ispred crkve Preobraženja Gospodnjeg, u centru Ljubovije. Miki uvek s ponosom ističe lepotu ovog Božijeg hrama. Nismo ni mi ravnodušni, i na ovom mestu obavezno nastane i naša zajednička fotografija.

Za starešinu crkve, Milana Andrića, sam čula da ga zovu i „Sajber pop“, jer se vernicima obraća i putem internet sajta, fejsbuka, SMS poruka… Veoma zanimljivo i dobrodošlo u današnje vreme, i sigurno na taj način privlači i dosta mladih ljudi, jer, kako kaže prota, „Crkva ne sme da bude izvan vremena“.. Nešto i da kažemo o samoj crkvi, zaslužila je. Gradnja je započeta 1932. godine, u vreme vlade Njegovog Veličanstva Kralja Aleksandra I Karađorđevića, a dovršena je 8 godina kasnije. U kamen temeljac položena je na pergamentu umetnički ispisana povelja, gde, između ostalog, stoji: „Podiže se Sveti hram ovaj u slavu Svetoga Preobraženja Gospodnjeg, u varošici Ljuboviji, u srezu Azbukovačkom, zemlje Serbije, Kraljevine Jugoslavije, u leto od Roždestva po ploti Boga 22. oktobra 1932. Amin“.

Postavljamo i mi neke temelje, strpljivo i uporno, već devet godina za redom. Od naše ljubavi prema biciklizmu i prirodi, pravimo sebi lepši i sadržajni život. Ovog 09. septembra, 2017., okupilo se oko Ljubovijske biciklijade poprilično MTB zaljubljenika, ne bih da kažem zaluđenika! Ima nas od svakuda: Kraljevo, Kragujevac, Loznica, Mionica, Bijeljina, Beograd, Zvornik, Bratunac… Jedva čekamo da krenemo put obližnjih azbukovačkih brda.

Zvoncara na Ljubovijskoj biciklijadi 2017
Zvoncara na Ljubovijskoj biciklijadi 2017

Doček ispred crkve su nam priredili Opština Ljubovija, Turistička organizacija, i naš Miki, potpomognut svojim brojnim prijateljima i familijom. Izneti su i ručno tkani ćilimi, atmosfera je prava domaćinska, nazdravljamo, i uskoro, u zdravlju i veselju, krećemo!

Odmah u brda, a kako drugačije, kroz šumarke i šumske puteljke. Idemo prema manastiru Svetog Nikolaja, smeštenom podno Soko grada, na obali Sokolske reke. Nećemo da brzamo, ovaj dan je zaslužio da mu se maksimalno posvetimo, dugo smo ga, predugo čekali, od prethodnog septembra. Zato, polako, upijajte lepotu Bobije u daljini, Drine koja lenjo vijuga, kupina koje sa slašću topimo pod halapljivim jezikom… Zadržite u jednom uglu oka zelenilo livada, ne zatvarajte u potpunosti vrata kapije iza sebe! Proći ćemo mi tuda još koji put. Sada idemo napred. Još nije vreme za vraćanje. Krenite i vi sa nama… 

Podelite...Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Email this to someone